Повод за овакво Караново реговање је вест коју је објавио „Дејли мејл“, позивајући се на изворе у британској војсци да је „просто запањујући број руских подморница које улазе у северни Атлантик“.

Што не може Русија на Атлантик

Њихови савезници с оне стране океана, представници америчке војске, већ су се у више наврата  жалили да су их руске подморнице лишиле њихове „мирне луке“.

Руку на срце, и није се могла очекивати другачија реакција Американаца и Британаца који су навикли да мечка игра само пред туђим вратима. Сасвим је, дакле, ОК када се НАТО распоређује готово дуж целе северне и западне руске границе, али је узнемирујуће и „ просто запањујуће“, када руски медвед „залута“ у њихово двориште.

Кога брига за равнотежу снага и потписане разне споразуме о овим и оним ракетама. Према проценама експерата, НАТО је од 2014. године удвостручио своју војну активност у близини руских граница.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу је средином септембра упозорио да Северноатлантска алијанса подстиче Хладни рат, развијајући војну инфраструктуру и настављајући да поставља систем противракетне одбране у источној Европи.

А Америка може на руску границу…

Довољна је и површна хронологија вести на ту тему само у протеклих пола године да то потврди.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за новинаре након састанка са данским колегом Јепеом Кофодом је 9. октобра оценио да јачање активности НАТО-а близу руске границе у региону Балтичког мора изазива забринутост.

Десет дана пре тога Национални центар за контролу одбране Русије је саопштио да је руски ловац Су-27 пресрео два авиона америчке и немачке ратне морнарице изнад Балтичког мора.

Начелник Генералштаба оружаних снага Русије генерал Валериј Герасимов је 25. септембра изјавио да је у последње време примећена повећана војна активност САД и НАТО на 20-30 километара од државних граница Русије и као пример навео летове авиона и присуство поморских снага НАТО у Баренцовом, Балтичком и Црном мору.

Месец дана пре тога на тврдње председника Русије Владимира Путина да је Алијанса приближила трупе руској граници, због чега ће Русија морати да појача снаге, НАТО је имао „убедљиво“ образложење.

Поступци НАТО су „дефанзивни и пропорционални“ и како је рекао његов портпарол, „у складу са међународним обавезама“. Додао је и то да су послали 4.000 војника на источну границу Савеза, како би „спречили било какву могућу агресију“.

Ни пандемија ковида 19 није спречила НАТО вежбе, само их је унеколико модификовала. Тако су уместо вежбе „Бранилац Европе 20“ планиране као највеће размештање америчких снага у Европи у послењих 25 година, у коју је требало да буде уључено 20.000 војника из девет држава који би одржали војне маневре у неколико европских земаља, у првој половини јуна одржане две – у Пољској и на Балтичком мору. У првој је учествовало 4.000 америчких и 2.000 пољских војника, док је у „Балтичкој операцији 2020“ учествовало  28 авиона и до 3.000 припадника војски из 19 земаља, рачунајући и Финску и Шведску које нису чланице НАТО-а.

Изгубили компас

Треба ли још ређати? И тако већ годинама. Министарство одбране Руске Федерације је августа 2015. саопштило да је НАТО током 2012. и 2013. уз границе Русије изводио по 90-95 мањих и већих војних вежби, а да их је потом изводио 150 годишње, да се број извиђачких летова у истом периоду повећао чак девет пута.

Ваљда су мисли да то тако може унедоглед.

„САД и НАТО су стварно изгубили компас. Они једноставно не могу да се навикну да више нису једина светска сила и да не могу да диктирају понашање других држава. Они су према Русији наступили тако оштро и тако бахато да је полуокружена војним системима“, истиче  Каран.

Он истиче да у питању нису само конвенционални ракетни системи који се монтирају у Румунији, Пољској. Иако су по становишту САД и НАТО дефанзивни, они врло брзо могу да се претворе у офанзивне. Отуда и оцена  официра некадашње Контраобавештајне службе у пензији да нико није наиван да своју безбедност рескира у тој мери ослањајући се на америчу „часну реч“ да неће примењивати ракете кратког и средњег домета, оружје које је до скора било предмет међусобних договора и конвенција.

Карана не чуди што Американце и Британце посебно „жуљају“ руске подморнице у Атлантику.

„Руске подморнице, а поготово ракетни системи на њима, су све модернији и све способнији да пробију ракетне штитове. Значи у томе је проблем, не само у броју подморница него у усавршеним ракетним системима на нивоу који још нису постигли на Западу“, објашњава овај војни аналитичар.

И равнотежа страха је моћно оружје

На питање откуд та изненађеност Америке и њених савезника и да ли су заиста мислили да ће Русија скрштених руку гледати на нагомилавање НАТО људства и ратне технике на својој граници, наш саговорник подсећа да су руски стратешки планови углавном дефанзивни. Оно што су они предузимали, предузимали су, каже, углавном, на својој територији, а не ван ње.

„Сада је Западу проблем откуд Русима право да изађу у међународне воде које су они неразумно присвојили као своје. Па није Атлантик њихов. То што дижу буку око тога да је неко нешто предузео – они то стално раде, а исто не дозвољавају другима“,  каже Каран, оценивши да ће Америка врло брзо научити да ништа више није као пре и да више није једина светска сила.

Како је то недавно оценио руски војни аналитичар Константин Блохин, сви атрибути Хладног рата су ту — Русију и Кину отворено на званичном нивоу називају противницима, а то пише и у америчким доктринама, једино што више није у питању идеолошко него геополитичко супротстављање.

Москва, напомиње Блохин, помно прати ове процесе, али не мисли да ће ситуација „измаћи контроли“.

Отуда, сигурно, и „узнемирујући број“ руских подморница у Атлантику. Ако већ нема договора о равнотежи наоружања и равнотежа страха може да буде довољно моћно оружје.