Запањујућа рачуница „Фајненшел тајмса“: Долар пао испод 50 одсто светских резерви

Један од најпознатијих аналитичара валута Стивен Џен открива да је амерички долар „претрпео запањујући колапс“ као резервна светска валута, при чему је тај тренд и додатно убрзан након одлуке Вашингтона да замрзне девизне резерве Русије.

Џен у својој најновијој анализи, коју преноси „Фајненшел тајмс“, процењује да је, када се прилагоди променама цена, удео долара у званичним глобалним резервним валутама опао са око 73 одсто у 2001. на око 55 одсто у 2021.

Затим је прошле године пао на тек 47 одсто укупних глобалних резерви.

Амерички долар губи свој тржишни удео као резервна валута много бржим темпом него што се верује.

Аналитичари нису успели да открију ову велику промену јер су рачунали номиналну вредност удела у доларима светских централних банака, не узимајући у обзир промене у вредности долара. Усклађено с овим променама, долар је изгубио око 11 процената свог тржишног удела од 2016. године, односно, дупло више од 2008. године, наводи Џен.

Ова ерозија долара као резервне светске валуте нагло се убрзала од почетка сукоба у Украјини. Акције које су предузеле САД и њихови савезници против Русије запрепастиле су велике земље које поседују резерве, од којих је већина са Глобалног југа.

Џен наводи да се, без заузимања стране у дебати о Украјини, „чини разумним спекулисати да је главни покретач колапса статуса долара као светске резерве у 2022. можда панична реакција на угрожавање имовинских права“. То јест, на замрзавање оног дела руских девизних резерви које су биле у домашају Запада.

Оно чему смо посведочили 2022. године био је својеврсни тренутак „дефундирања глобалне полиције“, наводи аналитичар а преноси „Фајненшел тајмс“.

Џен наглашава да заправо постоје два стуба који амерички долар чине тако моћним: његова улога омиљене резервне валуте, и доминантна употреба у глобалним финансијама и трговини.

Кључ за рушење долара са трона међународне валуте је заснован на релативном развоју и стабилности на различитим финансијским тржиштима. Ако би финансијска тржишта изван САД могла да напредују (расту и постају све енергичнија, а да притом не буду нестабилна), и ако се у САД деси супротно, долар би могао да дочека своју пропаст.

„Фајненшел тајмс“, међутим, наводи да то „није непосредан ризик иако трендови иду у том правцу“.

Џен ипак тврди да Сједињене Државе не треба да се заваравају и да би ствари могле да се промене брже него што Вашингтон мисли да је могуће.

Преовлађујући став „овде нема шта да се види“ о долару као резервној валути делује превише несмотрено и самозадовољно, наводи он.

Долар и даље ужива значајне предности као међународна валута, углавном због својих огромних, ликвидних финансијских тржишта која прилично добро функционишу. Постојаност ових предуслова, међутим, није унапред одређена.

Ако САД направе више грешака у политици и напусте културу самоиспитивања, вероватно ће доћи време када ће већи део остатка света активно избегавати да користи долар. Коначно, оно што инвеститори треба да схвате је да, иако Глобални југ није у стању да у потпуности избегне коришћење долара, већина њих је већ постала неспремна да га користи и даље, закључује Џен, преноси РТ Балкан.