Западни систем лажи доживео колапс: Бедни покушај увлачење Русије у бескрајни океан зла и прљавштине

CC0 / Unsplash/Denny Müller /

Русија је омиљени изговор западне номенклатуре за сва непочинства која се у њиховом делу света десе, али је западни механизам обмањивања домаће и светске јавности доживео колапс будући да хипертрофија лагања и манипулисања истином има своје границе, каже за Спутњик бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Тврдње о наводној повезаности Џефрија Епстајна са руским специјалним службама могу се коментарисати на различите, али не на озбиљан начин, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков , поводом нових научнофантастичних оптужби против Москве у западним медијима.

Пољски премијер Доналд Туск чак је, у време док на видело излазе језиве тајне о комплетном америчком естаблишменту, изнео најнадреалнију и најлуђу теорију да је Епстајн руски агент .

„Бујица бесмислица и најстрашнијих лажи“

Вукосављевић истиче да све то више него „провидан“ покушај појединаца са Запада да одговорност за аферу Епстајн свале на Русију:

„Њихова вештина и суптилност у обманама, лажима и подметањима, протоком времена у 20. веку почела је да бледи. И она се већ за време ратова у бившој Југославији показала као вулгарна, дивљачка, не много изнијансирана, него просто као једна бујица бесмислица и најстрашнијих лажи . Сада када је Русија поново мета због ове бруке са афером Епстајн, заправо се показује да је Запад исцрпео све оне своје потенцијале суптилности и крупних, сложених оркестрација које су могле да доводе у заблуду и јавност, и друштва, и политичаре. И да на тај начин манипулишући успешно управљају догађајима. Запад је полако исцрпио своје ресурсе манипулације и то се у овом примеру доста сликовито види.“

Афера Епстајн – морбидна суштина западне псеудоелите

Према Вукосављевићу, велика афера Епстајн која је запрепастила пристојни део светске јавности оголила је морбидну суштину западних плутократија и олигархија.

Реч је о ономе што се често погрешно назива елитом, а заправо је псеудоелита , а то су банкари, политичари и диктатори једне масовне хипнозе, вишедеценијске, која се зове индустрија забаве и која покушава да прикаже Запад у светлу у ком он заправо не постоји, објашњава Вукосављевић.

„Свирепа природа западне културе је ствар која је позната већ вековима али овај догађај је као гром из ведра неба заправо оголио, изненада и на пречац, оно што се могло само слутити. Да би се таква брука и срамота и ужасан призор на било који начин оправдао, Запад посеже за својим омиљеним изговором, а то је да је ствар монтирана, делимично измишљена или постављена као клопка и то од њихових омиљених и јединих највећих непријатеља. А то су Руси, руски председник и руске обавештене службе. Епстајн није створио људе оваквим какви су приказани у мејловима и фотографијама запрепашћујућег садржаја, он је само разоткрио њихову суштину. Односно посао који је он водио заправо је разоткрио оно што је већ постојало.“

Епстајн као катализатор „елитног сатанизма“

Тако да Епстајн није креатор неморала , блуда , лудила , сатанизма , окултизма и жртвовања људи, него је само катализатор који је те процесе усмеравао и окупљао, додаје Вукосављевић.

Наравно, остаје питање ако постоји нека обавештајна служба или центар моћи који је на то могао да утиче, о ком се центру ту ради, истиче Вукосављевић.

Да је нека руска обавештајна служба успела да окупи квазиелиту политичког, банкарског и забављачког Запада и да их излаже или да им намешта овакве грозоте, то је практично немогуће имајући у виду конкретне околности. Много је ближа истини верзија да ако постоји, а то је велико ‘ако’ јер ми то не знамо, неки систем који је то подстицао или организовао или покушао да се окористи чињеницама које саме по себи настају, то је пре свега а то помињу многи аналитичари, израелска обавештена служба. Која је на тај начин могла да утиче на многе доносиоце одлука у Европи и у Америци, али у Америци превасходно, које фаворизују Израел у различитим политичким и војним сукобима на Блиском истоку, али и интересе Израела глобално гледано.

Подлост Запада: Увлачење Русије у бескрајни океан прљавштине

Потезање најјефтинијих интрига из монструозне фабрике лажи Запада да би Путина, Русију и њене обавештајне службе увукли у овај „ бескрајни океан прљавштине “ заправо је само још једна подлост политичког Запада, додаје Вукосављевић.

Али више је него јасно да ће већина људи на свету схватити о чему се ради, одакле, ветар дува и шта је у самој суштини овог феномена, сматра Вукосављевић.

„Остаје да се питамо шта је још остало сакривено од погледа светске јавности и колико је све људи, и којих људи, у ово умешано. Нажалост, ову западну фабрику лажи коју сада имамо прилике поново да гледамо у пуном замаху имали смо прилике да упознамо и ми овде деведесетих година, па и после 2000, али деведесетих нарочито. Лако је подсетити се, али мучно, свих тих конструкција, обмана, лажи и спиновања које су имале за циљ да српски народ и његову борбу у рату за југословенско наслеђе против сецесије територија на којима живи српски народ, прикажу као злочине, а Србе као злочинце. Нажалост, ми имамо искуство са западном фабриком лажи, имају и Руси, а последице за нас су биле незгодне и велике.“

Међутим, Вукосављевић не верује да ће Русија трпети било какве последице из ових „јефтиних приземних манипулација“ које покрећу западни таблоиди и поједини острашћени антируски политичари као што је Доналд Туск, јер ће се као велика и јака земља лако с тим изборити.

Крајња декаденција

Сва је прилика да се Запад, а то није само Епстајнова афера показала већ је то процес који траје већ дужини низ година, налази у једној егзистенцијалној кризи, једној фази крајње декаденције, оцењује Вукосављевић.

Може се рећи да колективни политички Запад данас у погледу своје декаденције подсећа на Рим из позног трећег и четвртог века. Кад је једна општа друштвена криза чија је суштина била губљење моћи, губљење финансијских извора и доминације над ондашњим светом заправо довела и до поплаве тоталне декаденције у римском друштву. И Рим је онда постајао, протоком дугих деценија све лакши и лакши плен за своје непријатеље. Шта ће се десити са Западом и колико ће његова агонија трајати, остаје да се види. Не треба сметнути са ума да Запад има бескрајно богатство и нажалост, изузетно велику војну моћ. Али и богатствима и моћи морају да управљају људи који имају морални, етички, идејни и сваки други оријентир и компас у глави.

Уколико таквих људи нема или их има веома мало, онда сва та акумулирана моћ заправо постаје једна бројка на папиру и фатаморгана која не може да буде употребљена на ефикасан начин, сматра Вукосављевић.

Западна звер не умире сама

Забрињавајуће је што ће болест Запада којој сви сведочимо повући са собом у невољу и многе друге невине државе, народе и друштва јер тако рањена звер никада не умире сасвим сама, додаје Вукосављевић.

„Она покушава да за собом и у своју кризу увуче све који су јој на дохвату желећи тиме да одложи свој крај или да умањи ефекте кризе у којој се налази, односно болести која ју је захватила. Тако да улазимо у нестабилне године, можда нестабилних пар деценија у којима ћемо се нагледати свакаквих чуда и ужаса. А што се тиче односа Запада и Русије, заправо ту нема ничег новог. Ово што сад гледамо је само наставак антируске хистерије која је експлодирала почетком сукоба у Украјини а заправо је све јача и јача већ 20 година откад је Русија поново почела чврсто да стаје на обе ноге. Верујем да ћемо имати прилике да видимо и Русе и Србе како на било који начин успевају да се одупру ономе што Запад намерава да уради“, закључио је Вукосављевић.