Западни поход на Молдавију и Грузију: Избори су регуларни само ако победе наши

Реакције на резултате избора у Молдавији и Грузији јасно демонстрирају да Западу нису важни било какви демократски принципи на које се редовно позива, већ конкретни политички и геополитички интереси, каже за Спутњик политиколог др Стеван Гајић.

По ко зна који пут показало се да се за колективни Запад оцена резултата избора у трећим земљама не заснивају на високим моралним начелима на којима као инсистира, већ на голим интересима. А то је очигледно у реакцијама на резултате избора у две постсовјетске земље – Грузији и Молдавији.

Западна начела демократије – чисти интерес

Тако се избори у Грузији, чијим резултатима Запад није задовољан, проглашавају недемократским, при чему су се клијенти Запада попут Грете Турнберг активно укључили у антивладине протесте, док са друге стране у најмању руку сумњиве резултате у Молдавији сматрају – победом демократије.

У земљама где Западу одговарају изборне манипулације локалних власти у корист западних интереса резултати се величају као „празник демократије“, а тамо где им не одговарају проглашавају изборне крађе, додаје Гајић.

Западне реакције на резултате избора у Грузији и Молдавији занимљиве су само зато што јасно показују суштину односа према режимима који му одговарају и који му не одговарају, наглашава Гајић.

Маја Санду: Лажна председница молдавске дијаспоре

На изборима у Молдавији имали смо комбиновани црногорско – македонски сценарио, истиче Гајић уз подсећање да без обзира што је својевремено референдум о уласку Македоније у ЕУ и НАТО према македонским законима пропао, Запад га је оценио „празником демократије“ јер му је то било у интересу.

„У Црној Гори имали смо ситуацију аналогну молдавској. У првом кругу избора, кад је био и референдум о Европској унији, после поноћи су одједном почели волшебно да стижу резултати и за длаку је улазак у ЕУ био изгласан. У Молдавији се видело да је власт у великој паници јер је Маја Санду одржала један агресиван али не и победнички говор, а онда је уследила отворена крађа избора. Зато сада Мају Санду називају председницом дијаспоре с обзиром да је добила мање гласова у самој Молдавији, али мислим да она није ни председница дијаспоре зато што је један део дијаспоре фаворизован. Стотине хиљада изборних листића су послате на Запад, док је у Русију у којој живи више од пола милиона Молдаваца послато само 10.000 листића а само је неколико бирачких места било отворено.“

Али главна манипулација десила се у конзулатима и амбасадама пошто се видело да није било великих редова за гласање што се не поклапа са бројем гласова који је стигао из западних земаља, додаје Гајић.

Осим тога, било је и прекрајања изборних јединица у самој Молдавији уз дојаве о бомбама, а било је и дугих колона гласача преко Дњестра и на тај начин су се обесхрабрили опозициони гласачи, подсећа Гајић.

Грузија превазишла критичну тачку

С друге стране, кад је реч о изборима у Грузији где Западу нису одговарали резултати избора и где је страна држављанка председник земље која је чак била амбасадор Француске у Грузији, одмах је ЕУ, са изузетком Виктора Орбана, оспорила те резултате, истиче Гајић.

Међутим, наш саговорник не очекује да ће успети преврат у Грузији у режији Запада с обзиром да њена садашња власт има дебело искуство и са превратом и са увлачењем у рат. Ипак, Запад сигурно неће одустати од своје намере, али изгледа да је пређена најкритичнија тачка за евентуални преврат, додаје Гајић.

„Наравно да не би требало да се опуштају с обзиром да док год траје овај прелазак из једног глобалног поретка у други који нам је и даље непознаница, биће сви у зони опасности, па самим тим и Грузија, али мислим да за то нису толико велике шансе. Молдавија је имала неку танку шансу да се мало побуни против НАТО и мало извуче. Међутим, оно што је чињеница и порука која је Бриселу јасна јесте то да је Молдавија земља која је окупирана а чије је становништво, барем његова половина, против њих. Слична је ситуација као са Црном Гором где ипак НАТО није могао да изгради базу на Сињајевини зато што је то непријатељско окружење у ком се налази.“

И у Молдавији за НАТО је слична ситуација, није им тамо све чисто ни удобно, али ипак контролишу ту територију и гледаће да је злоупотребе за своје сврхе, додаје Гајић.

Ратници постосвјетског блока – топовско месо Запада

Према Гајићевим речима, Западу су и Грузија и Молдавија потребне као топовско месо за потенцијално ширење рата у Источној Европи, посебно у овом тренутку кад су Украјинци пред поразом.

„Полазна тачка Запада је расистичка. Ми све време видимо, као што је писао руски новинар Владлен Татарски у својој књизи ‘Рат’ да Запад заправо све време ратује рукама совјетске армије. Ако погледамо шири европски контекст и упоредимо га са југословенским ратовима, све време су то ратови разних војски насталих од социјалистичког блока земаља. И Молдавија и Грузија су биле делови Совјетског Савеза и њихове војске су на неки начин наследнице делова Црвене армије, тако да то Запад то види као ‘вин-вин’ ситуацију у свакој варијанти. На тај начин су и Украјину инструментализовали до краја и још ће да је исцеде онолико колико још може људи да мобилише и пошаље у смрт. И то је то.“

Једини циљ Запада је да Русију исцрпи на сваки могући начин, а да земље које су некад припадале СССР-у или су биле у зони совјетског утицаја искористе као топовско месо, сматра Гајић.

Зато би актуелна дешавања у Грузији и Молдавији требало посматрати у контексту европског рата против Русије који би се по последицама могао назвати и светским ратом, закључио је Гајић.