Западни медији забили клин у сопствени ковчег: По њима је Трамп пао због буке, а не због – метка

Извештавањем о атентату на Доналда Трампа, амерички медији главног тока забили су још један клин у сопствени ковчег и постаје им све теже да говоре о новинарским слободама, не зато што их је срамота да слажу, већ зато штоим те лажи све теже пролазе.

Да су се Американци водили насловним странама медија главног тока, такозваних мејнстрим медија, вероватно би помислили да се Доналд Трамп уплашио буке, па га је обезбеђење уклонило са бине. Тако се барем да закључити из наслова најтиражнијег америчког дневног листа, „Ју Ес Еј тудеј“, чији је извештач са скупа у Пенсилванији Дејвид Џексон управо на тај начин објавио да је на бившег председника његове земље извршен атентат.

„Тајна служба уклонила Трампа са бине након што су гласни звуци запрепастили бившег председника“, гласи наслов његовог извештаја.

Ни други медији ненаклоњени Трампу нису се боље понели и извештавали су у сличном маниру – сви помињу „буку“ због које је тајна служба склонила Трампа са бине.

Пад америчких медија је доста брз

Можда су тако извештавали док није било јасно шта се догађа? Новинар и уредник српског веб портала РТ Филип Родић, како каже, сумња у тако нешто јер је у прва три минута већ било јасно о чему се ради.

„А какав је наратив главног тока јасно је било и из изјаве Џозефа Бајдена, који је у два наврата одбио да каже да се ради о покушају убиства, него се оправдао тиме да нема довољно информација. Тако да тај наратив и ти медијски наслови нису били последица страха да се „трчи пред руду“ и да се каже нешто што се евентуално није десило. Пре бих рекао да је све последица страха да то не буде виђено у јавности онако како је заправо и виђено и онако како једино може да буде схваћено и протумачено“, објашњава он.

Што више сазнајемо о америчком новинарству схватамо да оно никада није било толико слободно колико смо ми то замишљали, чак ни током Хладног рата. Међутим, ствари су се погоршале у последње време и пад је веома брз, додаје он.

Како сматра наш саговорник, атентат је последица начина на који су амерички медији главног тока извештавали о Доналду Трампу. Мејнстрим медији често су упоређивали Трампа са Хитлером или Мусолинијем тврдећи да доноси фашизам у САД. Сада су отишли и корак даље, па су, на пример, за лево-либерални веб портал „Аксиос“ спорне чак и фотографије које су снимљене за време атентата – портал се пита да ли би те фотографије требало да уопште буду објављене јер, наводно, могу да буду злоупотребљене у, како кажу, корист Трампове пропаганде.

„Фотографија је нешто што је најјаснији приказ истине и они је оспоравају јер може да буде на њихову штету. Очигледно су се упрегли да спрече Трампа да победи и раде све у том смислу и чак им ни фотографија више не одговара. То је приметно и у њиховом односу према руским медијима, да се оно што им не одговара представља као дезинформација, полуинформација или као пропаганда“, наводи Родић.

Огољена фасада америчке „дивне баште“

Новинар листа „Политика“ Никола Тркља, као један од примера лошег извештавања наводи наслов „Њујорк тајмса“: „Доналд Трамп повређен, али безбедан после пуцњаве“, као да се не ради о атентату. И то није једини пример извештавања ван контекста.

Генерације новинара у Србији, региону и Европи некада су гледали на америчке медије као перјанице слободног новинарства. Генерације су образоване на причи о снази „седме силе“ и снази слободног новинарства у демократским друштвима. Међутим, у последњих неколико деценија, ствари су се промениле, наводи он.

Тркља каже да је урушавање новинарства почело са Заливским ратом, када сетелевизија Си-Ен-Ен претворила у пропагандни сервис Пентагона, па је шест месеци пре америчког напада на Ирак препарирала америчко јавно мнење. Си-Ен-Ен су у стопу пратили и други западни глобални медији.

Међутим, како наводи, када се говори о односу Трампа и америчких мејнстрим медија, постоји дубљи проблем. Трамп је у њима представљан као зло које ће окупирати њихову дивно уређену башту. Међутим, прави изглед те баште су већ разоткрили Џулијан Асанж и Едвард Сноуден, каже Тркља.

„То је разоткрило механизам који је годинама био уљуљкиван и прикривен фасадом некаквих слобода, које су се на крају свеле на оно што гледамо у Америци. Данас земље Трећег света гледају шта се дешава у Америци, како њихови главни медији попут „Њујорк тајмса“ објављују преко целе насловне стране неке три речи, где се нигде не види да је у питању атентат. Таквих примера има на десетине“, констатује Тркља.

Брижно неговану фасаду о слободним медијима разбиле су и друштвене мреже – власник мреже „Икс“, Илон Маск објавио је Трампову фотографију са подигнутом песницом, снимљену непосредно после атентата. За пар сати фотографија је имала више од 110 милиона прегледа и она ће бити један од детаља који би могао да одлучи америчке председничке изборе, сматра он.

„То, упркос свему, ни „Њујорк тајмс“, ни „Вашингтон пост“, ни Си-Ен-Ен, не могу да склоне у страну“, закључује Тркља.