Разилажење Цариграда и Москве, упозорава уредник сајта „Видовдан“ Жељко Ињац, може да доведе до поделе у православном свету, јер иако цариградски патријарх Вартоломеј није омиљен ни код Грка, питање је како ће на његову подршку украјинској цркви реаговати цркве земаља које су у НАТО-у попут Бугарске и Албаније, али и Грузијска православна црква.

„Морамо имати у виду да је политика значајан фактор у одлучивању црквених великодостојника“, констатује Ињац у емисији „Спутњик интервју“.

Јасно је, каже он, да Запад учествује у борби Кијева против Руса на истоку Украјине и у стварању некакве независне аутокефалне цркве и преко васељенског патријарха који је испостава Запада.

О томе сведочи и орден који је досадашњи поглавар украјинских расколника Филарет Денисенко уручио ових дана бившем заменику директора ЦИА Џеку Дивајну у знак захвалности за „вишегодишњу борбу против Русије на плану црквеног раскола“, али, како каже Ињац, и чињеница да су свеправославни сабор на Криту 2016. обезбеђивали људи из западних служби, а да су га иницирали Грци који су блиски ЦИА.

Расплет око аутокефалне украјинске цркве знаће се већ почетком јануара, када Кијев очекује да ће добити од Цариграда томос, документ о аутокефалности, након што су 15. децембра на сабору уједињене две расколничке цркве: Кијевска патријаршија и Украјинска православна црква, формирајући тзв. Православну цркву Украјине.

Према оцени др Зорана Чворовића, професора Универзитета у Крагујевцу, реч је о „лажном сабору“ јер лица која су учествовала на њему нису могла да донесу било какву одлуку пошто се ради о расколницима искљученим из цркве.

„Тај разбојнички сабор не само да неће зацелити ране у Украјини већ ће се, захваљујући неканонском деловању Цариградске патријаршије, само продубити раскол, што ће довести до радикализације стања у Украјини, до сукоба, а могуће је и крвопролића“, каже Чворовић, напомињући да су „прави патрон“ тих догађаја САД, а извршитељи украјинска власт у лику Петра Порошенка, који је био копредседавајући сабора.

Порошенко и Цариградска патријаршија су, објашњава он, саучесници у пројекту који је са црквено-правног становишта безвредан, али је геополитички веома озбиљан.

„Очигледно је да је у стварању новог антируског украјинског идентитета Запад одлучио да иде до краја, да искористи свог послушника у лику патријарха Вартоломеја и да створи лажну цркву као потпору лажног идентитета. Догађај који се одиграо у Софијском сабору је безвредан, помесне цркве су дужне да осуде тај догађај, а са геополитичког становишта то само показује да се ствари у Украјини заоштравају и да присуствујемо правом рату против Русије и руског света“, уверен је Чворовић.

Ињац упозорава да начин на који Цариград покушава да направи украјинску цркву „није ни православни, ни хришћански, ни легалан“, те да су многи канони православља доведени у питање.

„Али њих очигледно не занимају ни канони ни устројство цркве. Они покушавају да задобију већи утицај на православни свет, да себи намакну неке парохије, епископије из материјалних интереса“, каже овај верски аналитичар, који скреће пажњу и на тенденције Цариграда ка „неком источном папизму“ где би васељенски патријарх имао веће ингеренције него досад.

Уколико пак васељенски патријарх заиста уручи томос тој скрпљеној украјинској цркви, образлаже професор Чворовић, то неће имати никаквог дејства.

„Што се грбо роди, време не исправи, како је говорио историчар права Валтазар Богишић. Оно што је било неканонско од самог почетка не може да постане канонско“, напомиње наш саговорник, који сматра да је „крајње време да поглавари православних цркава размотре могућност организовања свеправославног сабора који би осудио Цариградску патријаршију због јереси источног папизма и прогласио је јеретичком катедром“.

На питање може ли се очекивати сличан „украјински сценарио“ и за Митрополију црногорско-приморску, професор Чворовић изражава уверење да се ради о истоветном пројекту који су Американци преузели још од Аустроугарске.

„Украјински идентитет, лажни, као што је лажан и црногорски идентитет, почео је да се ствара још 1860. године. Ради се о пројекту који западне државе имају против православне Русије и православног српског народа. Стварају се лажни идентитети, а да би неко створио лажне идентитете кроз етноинжењеринг пре свега треба створити лажне језике и лажне црквене организације. Мислим да ће се у Црној Гори ствари слично одвијати. Нама делује да је то део неке теорије завере, али тамо где су моћ и паре, могуће је и оно што се нама чини тренутно као најмрачнија пројекција конспиролога“, прогнозира Чворовић.

Штавише, он страхује да је циљ Запада да осамостали и делове СПЦ у Хрватској и на Косову, „јер и руски и српски свет тренутно држи само језик и црква, и правци напада ће ићи управо на та два елемента идентитета“.

Жељко Ињац подсећа да је Васељенска патријаршија недавно издала саопштење у ком покушава да смири српску страну „да се Срби не би поставили на страну Руса“ да се неће мешати у проблеме са македонском црквом или црквом у Црној Гори.

„По мом мишљењу, то је куповина времена, и не значи да за две-три године неће признати македонску цркву под неким другим именом или да неће дати аутокефалности некаквој расколничкој дружини у Црној Гори. А што се тиче Косова, током Другог светског рата, читава Рашко-призренска епархија је стављена под контролу Албанске цркве, тако да они имају решење и за то“, закључује Ињац.