Он скреће пажњу и да је ситуација у Француској, за разлику од рецимо оне у Немачкој, знатно тежа јер та земља има дугу традицију колонија, а становништво које је одатле стизало сада је домицилно – рађају се у Француској, брилијантно говоре француски, прихватају чак француску културу – и презиру француску државу.

„Притом пуни су самопоуздања, не осећају комплексе јер су загосподарили предграђима, а имају чудан спој – ближи су исламу као религији али нису радикални исламисти колико су радикални антифранцузи“, примећује Ивановић.

На питање да ли је могућ домино ефекат протеста у Француској, посебно имајући у виду да их је било и у Белгији и Швајцарској, Ракић истиче да је тешко генерализовати процесе који су у току у ЕУ јер се земље чланице одређују не само према и досад спорном питању миграната већ и према новим проблемима, а то су рат у Украјини, енергенти, екологија, односи у НАТО и са „великим братом“ с оне стране океана.

Протеста ће свакако бити, верује он, и зато што је све теже уверити грађане у ЕУ да је исправно да се њихов новац троши за оружје и муницију за Украјину уместо за њихове потребе – то више не пије воду.

Још један проблем је, набраја Ракић, што је низ држава презадужено и не зна како ће функционисати њихове економије са скупим енергентима.

Немате више ни јефтине енергенте, јефтину радну снагу, изгубили сте велико тржиште Русије, по свему судећи изгубићете и Кину и Индију и где сте онда? Налазите се у Европи, имате господара који вам узима и последњи евро. Раније смо вулгаризовали па говорили – рат у Украјини до последњих Украјинца, па затим до последњег Еворпљанина а сад ће бити до последњег евра“, саркастичан је наш саговорник.

Природан је отпор Пољске и Мађарске које имају елементе суверености у својој политици и свест о традицији коју не желе да наруше, али је, уверен је Игор Ивановић, највећи проблем у томе што се заправо не зна шта је ЕУ – „да ли је то скуп држава које бране своје националне политике или је то бриселска бирократија, а она је апсолутно под патронатом САД“.

Према његовом мишљењу, нови проблем у економији за све државе ЕУ је и губитак долара као светске валуте, који ће све више важити само на територијама где постоји директна контрола колективног Запада.

„Зато ЕУ објективно нема светлу будућност, иако се неке њене тековине могу поштовати, али је као политичка заједница све мање привлачна“, закључује Ивановић.

У светлу свих ових процеса у ЕУ, саговорници Спутњика су се осврнули и на понуде које одатле стижу за решење проблема на Балкану.

Ти предлози имају дубљу предисторију и део су озбиљног антисрпског континуитета кад је реч о Западу, каже Ивановић који тако карактерише и фамозни немачко-француски план за КиМ.

Уколико би га, како каже, Србија не дај Боже прихватила то не би био крај – порази које доживљвају западни центри моћи на планети – а биће их све више – тераће их да на територијама које сматрају да су под њиховом ингеренцијом буду још немилосрднији.

„Предлози који нам стижу су неозбиљни. Ако вам неко направи проблем а онда се појави као ватрогасац који нуди решење то делује нереално. Они су главни кривци за оно што се догађало на простору бивше Југославије. Не бисмо стигли овде докле смо стигли без стране „помоћи“. Имамо примере који су више него опомињући: Северна Македонија која је била понижавана 20 и нешто година, дала све могуће уступке, и шта су добили? И да уведемо санкције Русији, да се одрекнемо Косова, шта бисмо добили? Ништа, само нове захтеве“, поручује Ракић.