ЗАГРЕБ: Католичка црква би да формира нову хрватску владу

Мост је под огромним притиском и могао би да се сруши пре него што преко њега Милановић или Карамарко дођу до Марковог трга.

Млада странка, која је на недељним парламентарним изборима у Хрватској освојила 19 мандата, јесте „језичак на ваги” без којег је немогуће формирати нову владу. Зато је понудама обасипају две најјаче тамошње партије, левичарска Социјалдемократска партија (СДП) досадашњег премијера Зорана Милановића и десничарска Хрватска демократска заједница (ХДЗ) Томислава Карамарка уз лобирање разних других група и организација попут Католичке цркве.

После 99,9 одсто пребројаних гласова, поменуте странке имају право да у парламент пошаљу исти број посланика – 56. Ипак, предност се, како преносе загребачки медији, даје Милановићу, јер са три мандата мањина и три мандата Истарског демократског сабора има 62 посланичка места. Карамарко може да рачуна на још три места резервисана за дијаспору, што значи да је његов тренутни изборни резултат – 59 места у Сабору, са 151 заступником.

Мост, састављен од одбеглих чланова ХДЗ-а и интелектуалаца од којих су многи први пут у политици, саопштава да ће данас разговарати са СДП-ом и ХДЗ-ом. Овим партијама би значило и да „минирају” Мост, разбију странку и привуку само онај број њених заступника који им је потребан да добију већину у Сабору. Хрватски аналитичари сматрају да обе главне партије увелико раде и на том сценарију, играјући на карту неслоге у разноликом друштву које се окупило у Мосту.

Божо Петров, лидер Моста и градоначелник Метковића у дубровачко-неретванској жупанији, под огромним је притиском, сазнаје информативни портал „Индекс” и додаје да се умешала и Католичка црква, која од Петрова тражи да се придружи Карамарку. Млад лекар је близак цркви и, како сматра ХДЗ, много ближи десничарској него левичарској идеологији, па му је Карамарко природни политички партнер, за разлику од Милановића. Упитан зашто би Мост за савезника одабрао ХДЗ, Карамарко је за ХРТ одговорио контрапитањем: „А зашто би изабрао неког против кога су се оформили и (на основу чега су) добили пуно мандата? Мишљења сам да ми и Мост имамо много више додирних тачака.”

Петров је поновио да „неће бити никаквих коалиција” и да би Мост био задовољан да подржи мањинску владу која би се обавезала да спроводи реформе. Додао је да би његови саборци лако изгласали неповерење мањинском кабинету који би скренуо са реформског курса и да је јефтиније ићи на нове изборе „него трпети још једну неспособну власт још четири године”. СДП и ХДЗ нису за мањинску владу, која је по правилу нестабилна и мора да скупља већину сваки пут када доноси закон уместо да рачуна на стабилну коалициону већину у парламенту.

Без обзира на предизборна обећања, преговори тек почињу и аналитичари не искључују могућност да се Петров предомисли и уђе у владу, макар са „окрњеном” странком, јер би га поједине партијске колеге вероватно напустиле. Неки чланови сматрају да би подршка ХДЗ-у, али и СДП-у значила издају предизборних обећања да Мост неће у коалицију ни са једном од две главне странке које су чиниле окосницу свих досадашњих хрватских влада. Стипе Петрина, начелник општине Примоштен (Шибенско-книнска жупанија) који сада улази у Сабор на листи Моста, подсетио је да је његова странка добила гласове јер је критиковала владу и опозицију и јер је обећала реформе. Он је, како преноси „Вечерњи лист”, изјавио да би придруживање ХДЗ-у било равно катастрофи и да би он у том случају напустио странку. Карамарка је назвао „оличењем зла у Хрватској”, што би могла да буде јабука раздора у односима са Петровом, који се, како се испоставило, већ састао са лидером ХДЗ-а без знања партије.

Драго Пргомет, бивши члан ХДЗ-а, данас функционер Моста, такође није у љубави са Карамарком и тврди за РТЛ да Мост, пошто је већ џокер за формирање нове већине, треба да понуди мандатара за састав владе, који „неће бити ни Карамарко ни Милановић”.

„Људи желе промене, а ако желите промене, морате бити део оних који их могу спровести, а то је извршна власт”, додао је Пргомет.

Петров би могао да постане премијер иако има далеко мање гласова од ХДЗ-а и СДП-а, као што је 2012. био случај са Ивицом Дачићем, који је дошао на чело владе иако СПС није имао највише гласова, али је био тас који је могао да превагне на било коју страну, односно и ка СНС-у и ДС-у. Помиње се још једно решење: састављање такозване експертске владе, која би политичку подршку у парламенту имала у редовима Моста и ХДЗ-а.

Тагови: Ка­то­лич­ка цр­ква, Хрватска