Ако Словенија или Аустрија буду драстично редуцирале прилив миграната, ни нама не преостаје ништа друго него да ограничимо број особа које стижу из Србије, рекао је извор из хрватске владе, преноси Бета.

„У том би случају градња ограде трајала неколико седмица, јер би на неким деловима границе радови били тежи због природних препрека као што је мочварно земљиште“, рекао је тај извор Јутарњем листу.

Лист наводи да су планови за постављање ограде на граници направљени и да је све спремно за почетак радова који би, према проценама, трајали око две седмице.

У случају затварања границе са Србијом, највероватније ће се тада добар део избегличког таласа преусмерити према Румунији, а затим улазити у Мађарску која није забарикадирала тај део границе. Одатле би мигранти наставили пут према Аустрији и даље до жељених одредишта.

Друга је варијанта да би мигранти из Србије прелазили у Босну и Херцеговину, али то саговорници Јутарњег листа сматрају мало вероватним, јер би мигранти на том путу морали да прођу тешко проходне природне препреке, попут реке Дрине и високих планина. У том би се случају Хрватска нашла у проблемима јер је тешко ефикасно надзирати хиљаду километара дугу границу с БиХ.

Премијер Хрватске Зоран Милановић неколико пута је поручио да је подизање зидова на граници са Србијом „задње од задњих решења“ и да Хрватска то не жели, јер је „криво и ружно“.

Рекао је и да ће Хрватска наставити да прима избеглице и упућује их даље према Словенији из које избеглице желе даље у земље Западне Европе. Милановић је, међутим, нагласио да Хрватска неће задржавати у земљи више људи него што може да их прими.

После словеначке делимичне блокаде границе у ноћи између недеље и понедељка, и хрватска полиција је почела да ограничава број људи који улазе из Србије, па расте напетост јер са српске стране све већи број избеглица на киши и на отвореном чека на пролаз преко границе. Истовремено се возови и аутобуси шаљу у Словенију и мимо договора.

Лист оцењује да је, у случају затварања граница са Србијом, најизгледнија варијанта преусмеравање дела избеглица према Румунији, па онда на Мађарску која још није затворила тај део границе, док је мање изгледна опција да избеглице из Србије крену према БиХ и даље према Хрватској због природних препрека на које би наилазиле.