ЗАГРЕБ: Хрватска одбацује извештај Москве о неонацизму
Фото: vostok.rs/Бета/АП
Министарство спољних и европских послова Хрватске оцењује као неутемељено и селективно поглавље Извештаја руског Министарства спољних послова о расту нацизма које се односи на Хрватску.
У извештају су споменуте 33 државе, углавном демократски најразвијеније чланице ЕУ и НАТО-а. Земље чланице Европске уније раде на заједничком одговору руском Министарству спољних послова, преноси Танјуг.
„Када је реч о подацима који се односе на Хрватску, осим што је део тих података у потпуности неутемељен, очигледно је да су бирани и коришћени селективно да би се прилагодили унапред одређеним закључцима“, оцењује Министарство спољних и европских послова Хрватске.
Агенција Хина подсећа да је руско Министарство спољних послова поводом 70. годишњице победе над нацизмом објавило извештај под насловом „Неонацизам – опасна претња људским правима, демократији и владавини закона“.
Руско министарство у делу о Хрватској критикује службени Загреб због нетолеранције према Србима, а истиче напредак у државној политици за спречавање дискриминације.
„У Хрватској има случајева етничке дискриминације упркос значајном напретку у државној политици за спречавање дискриминације као и акцијама против расизма од 2006. године“, преноси агенција делове из извештаја који критикује јачање десних и националистичких политичких покрета у Европи.
У извештају се Славонија, северна Далмација и западни Срем наводе као региони са неонацистичким и ултранационалистичким расположењем.
„Агресивни национализам, етничка и верска нетолеранција усмерени су већином против Срба, највеће мањине (која чини 4,36 одсто укупног становништва земље), чији се број смањио за две трећине од 1991. године. Срби су суочени с озбиљним административним и другим препрекама у тражењу посла и повратка имовине“, пише руско министарство.
Такође, према подацима активиста за људска права, око 30.000 православних Срба прихватило је католичанство током последњих 19 година.
„Стручњаци кажу да је главни разлог томе жеља родитеља да спрече да њихова деца буду изложена насиљу у школи због етничког или верског порекла“, наведено је.
У извештају се спомињу и случајеви ксенофобног вандализма на православним гробљима, скидање ћириличних плоча, уништавање спомен-плоча за жртве усташког логора Јадовно, на острву Паг и оскрнављење јеврејског гробља из 16. века у Сплиту.
„С обзиром на чињеницу да у Хрватској нема закона против историјског ревизионизма и порицања ратних злочина, многи ‘локални’ популаризатори усташа добијају замах“, стоји у извештају, а у том контексту спомиње се и певач Марко Перковић Томпсон.
Руси Хрватској замерају да се најмање 20 Хрвата борило у редовима батаљона Азова у источној Украјини, а хвали се недавно оснивање Антифашистичке лиге.
