ЗАБРИНУТИ: Шефови дипломатија ЕУ сутра ванредно због Трампа
Фото: Фонет
Шефови дипломатија земаља Европске уније одржаће сутра ванредни састанак, након победе републиканца Доналда Трампа на председничким изборима у САД, најавили су европски званичници.
У званичном саопштењу Европске службе за спољне послове стоји да ће неформални састанак бити одржан сутра увече у Бриселу на позив високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини.
Било је планирано да министри одрже редован месечни састанак у Бриселу у понедељак, у чијем фокусу је требало да буде Турска, али неочекивана победа Доналда Трампа изазвала је забринутост у Европи да би он могао да преиспита одбрамбену приврженост НАТО.
Претходно, истакнути званичници Европске уније Доналд Туск и Жан-Клод Јункер позвали су у дану победе Трампа на самит ЕУ-САД после његове победе на председничким изборима у САД.
„Желели бисмо да искористимо ову шансу и позовемо вас да, што пре будете у прилици, посетите Европу и дођете на самит ЕУ-САД“, навели су Туск и Јункер у заједничкој поруци Трампу, пренео је АФП.
Они су истакли да је „данас, важније него икада да се ојачају трансатлантски односи“.
Након тога, Јункер је јуче упозорио да избор Трампа за америчког председника ризикује да поремети односе САД и Европе.
„Биће потребно да научимо новоизабраног председника шта је Европа и како она функционише“, рекао је Јункер на једном предавању студентима у Луксембургу, преноси ББЦ.
Он је оценио и да би интерконтинентални односи могли бити поремећени у основи и структури.
Како је луксембуршки лист „Котидијен“ цитирао речи Јункера, он је додао да „Американци генерално не маре за Европу и да, што се тиче господина Трампа, ако сам добро разумео, он мисли да је Белгија село негде на нашем континенту..“.
Председник Европске комисије јуче је позвао Трампа да разјасни ставове о питањима попут глобалне трговине, политике везане за климу и будће односе са НАТО савезницима.
Јункерове изјаве су у супротности са умеренијим реакцијама других лидера ЕУ, наводи ББЦ.
После Трампове победе, француски председник Франсоа Оланд и Трамп су се у телефонском разговору сагласили да треба да разјасне ставове о кључним међународним питањима, као што су Блиски исток и Украјина, док није саопштено о чему је тачно телефоном Трамп разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел.
Трамп је изабран за 45. председника САД победивши противкандидата из табора демократа Хилари Клинтон.
Након његове изборне победе, ЕУ је суочена с оним што Американци зову „перфект олуја“, имајући у виду, како оцењују аналитичари, да је Трамп у Белој кући, Путин у Кремљу, Ердоган у Анкари, десничарски популисти свуда, а све то након Брегзита.
Европа губи међународне партнере, а притом је и сама у кризи, наводе аналитичари, који кажу да је Европа, два дана након Трампове победе, изгубљена између неверице и очајања, пред несигурним временима и крајем ере политичког либерализма.
Чини се да Европа од Трампа не може да очекује ништа добро, јер ако се буде држао својих обећања изречених у кампањи европски интереси биће угрожени, наводе светски медији у анализама.
Трамп је, подсећа се, у својим политичким иступима довео у питање НАТО, човек је који се диви Путину, дискриминише мигранте и жели да поцепа трговинске споразуме.
Нико унапред не може да зна које од ових обећање Трамп реализовати када 20. јануара буде инаугурисан и коначно постане председник најмоћније светске силе.
Управо та неизвесност је, чини се, оно што је узнемирило Европу.
Да ли је избор Трампа крај једне ере, почетак новог светског поретка или нешто треће, на то питање, експерти истичу, засад нема одговора, а ако се још Трамп приближи Путину – доћи ће до „померања глобалних односа моћи“.
Страхује се и да би успон Трампа могао да буде наговештај краја онакве либералне демократије какву познајемо.
“Могао би и да буде катализатор за успон десничарско-популистичких покрета у Европи. Ако се сетимо Ердогана у Турској, Путина у Русији, тврдог режим у Северној Кореји и филипинског моћника Родрига Дутертеа – онда нам глобална политичка слика света утерује страх у кости”, оценила је дописница Дојче велеа из Брисела Барбара Везел.
Ту је и непознаница будућег односа Трампа према НАТО-у јер, ако је судити по изјавама у кампањи, новоизабрани амерички председник је најавио његову реорганизацију.
„НАТО је застарео,“ рекао је раније Трамп у емисији телевизије Еј-би-си, истакавши да је Алијанса основана у друго време, када је главна претња Западу био Совјетски савез.
НАТО данас није погодан за борбу против тероризма и превише кошта САД и зато га треба смањити и реорганизовати, казао је.
А у интервјуу Њујорк Тајмсу, Трамп је такоде рекао да би, уколико постане председник, размотрио могуцност да Јапану и Јужној Кореји дозволи да развију сопствено нуклеарно оружје уместо да се ослањају на заштиту САД против Северне Кореје и Кине, што такоде представља велико одступање од стандардне америцке политике.
Не треба занемарити ни његову најаву да ће можда одустати од куповине нафте из Саудијске Арабије и других арапских земаља уколико оне не буду послале копнене трупе у борбу против Исламске државе или платиле САД да то учине.
Иако су његове изјаве пре свега о НАТО-у од неких његових колега из Републиканске странке оцењене „катастрофално будаластим“, сада се то више не чини тако.
