Заблуде о клими: „Вишак“ деце не ствара прекомерни угљен-диоксид,човек ствара – вишак панике

Рекордно високе и незапамћено ниске температуре нису ни рекордне ни незапамћене, како подаци и статистика показују. Климатске осцилације нису ништа ново, а хистерију која се ствара „зеленом агендом“ не поткрепљују чињенице. Наука нам не говори да „вишак“ деце или крава ствара прекомерне количине угљен диоксида, а човек ствара само вишак панике.

Метеоролог Недељко Тодоровић објашњава у „Енергији Спутњика“ шта су то климатске мене и да ли климатска криза заиста постоји.
Примера ради, епизоде топлог времена које смо осетили почетком априла не могу се описати као нешто необично, јер су се догађале и раније, али се такође не категоришу као „нормалне“, будући да нису редовна појава. Сличне вредности овогодишњих априлских, мартовских и фебруарских температура, каже он, већ су раније забележене.

Највиша измерена температура за 13. април износи 26,0 степени Целзијуса и забележена је 1906. године. За 14. април је рекорд био 26,5 степени и то је измерено 1939. године, док је 15. април најтоплији био 1917. године са 28 степени.
Кад бисмо овако ишли из месеца у месец за читаву годину, видели бисмо да је у свим месецима и даље на снази отприлике 45% дневних рекорда из прве половине прошлог века или чак с краја 19. века. То су све, наравно, кратки низови за посматрање промене времена, односно климе. Време се мења из часа у час, а ако посматрамо промену климе, онда се види да ту суштински нема неких значајнијих промена, јер су дневни рекорди од пре сто и нешто година још на снази, рекао је Тодоровић.

Нема повећања температуре на глобалу
Инструментални подаци за Србију сежу до 1848. од када је температура кренула да се мери на Сењаку, али зато постоје подаци из околних градова попут Будимпеште, где се мери од 1680. године и Прага од 1720. године. Ти подаци су битни, каже Тодоровић, за праћење локалне климе, и када се погледају у комплету са подацима о, рецимо, мерењима у Лондону који трају од 1659. године, извлачи се закључак да се ништа значајно није догодило у погледу висине температуре већ триста и више година.

Не спорим ја да постоји благи пораст температуре, али кад се то категорише по значају, ту нема статистички важне промене. Пораст постоји, али он није монотон, јер неких тридесет до четрдесет година температура је у благом порасту, затим је исто тридесет до четрдесет година у паду и тако на даље.

Убрзани развој градова и њихово претварање у такозвана топлотна градска острва, каже Тодоровић, доводи до пораста, али мањег од 1 степена целзијуса и тај пораст се односи само на локалне прилике. С времена на време, опомиње Тодоровић, у јавности се слуша о тренду пораста температуре и предвиђају се ненормалне цифре за будућност. Да су овакве прогнозе нетачне, доказује то што данас у Паризу или Лондону дневна летња температура не износи 60 степени Целзијуса. Проблем долази због тога што се у будуће обрачуне уноси, сензационалистички, само период пораста, без периода пада температуре, који му следи.

Не треба се плашити драстичних промена температуре. Она јесте до сада била у порасту, али последња мерења у назад седам до осам година указују на то да се сада тај тренд успорава. За наредних десет до двадесет година, следи благи пад температуре, али то не значи да ће доћи до промене климе, као што ни овај пораст температуре није никаква промена климе.
Лажни метеоролози
Сад у медијима свако може да каже своје мишљење и ја то поштујем, али зато треба да се представи својом професијом, да би се разумело о чему се ради. Не могу се ја мешати у неку професију коју не разумем, за коју немам ни диплому ни знање. Било је тако примера самозваних и лажних метеоролога који су дизали панику у јавности.
Смак света и остале непогоде

Последњих година теоретичари климе и завера увидели да могу постићи јачи ефекат ако кажу да су екстремни климатски догађаји почели све чешће и јаче да се јављају, зашта, како објашњава Тодоровић, аргументи просто не постоје. Он подсећа на плашење јавности некаквим „незапамћеним падавинама“ и наводи пример хидролога из Чешке који је доказао да су највеће забележене поплаве у последњих пола миленијума задесиле Европу још пре 400 година.
Тодоровић наводи да је група од 1500 стручњака за проучавање климе издала саопштење и обратила се владама света декларацијом у којој кажу да климатска криза не постоји.

Тамо су лепо нагласили да не постоји климатска криза, да угљен диоксид није штетан гас, већ да је користан и да ти трендови температуре и других метеоролошких параметара не показују никакву значајну статистичку промену, било температура, било падавина или екстрема.

Зелена пропаганда
Све чешће се чују ставови „стручњака“ како не треба јести месо, будући да краве које се гаје у великим бројкама због прехране становништва испуштају огромну количину метана. Такође се могло чути чак и то да чак не треба имати децу, јер су људи највећи загађивачи животне средине и такође испуштају метан гас, чиме доприносе ефекту стаклене баште.

У почетку је то било глобално загревање, после се прешло на термин климатских промена, па се полако убацила зелена агенда, која опет подразумева смањење емисије гасова, закључавање термоелектрана, смањење потрошње нафте и угља, па и, извињавам се на глупом изражавању, смањење броја крава које би евентуално могле да произведу нешто више метана. Тај пут објашњења, односно убеђивања грађана широм света да су криви човек и животиње, по питању емисије метана, на погрешном су трагу. Стручњаци који се разумеју у угљен диоксид и хемију атмосфере, давно су показали да угљен диоксид није штетан гас, већ је храна за сав биљни свет на земаљској кугли.