За колико минута „орешник“ из Белорусије може да погоди циљ у Европи

Распоређивање „орешника“ у Белорусији je наставак рада на јачању безбедности Савезне државе Русије и Белорусије. Лансиран из Белорусије најновији руски хиперсонични ракетни систем могао би да за знатно краће време погоди потенцијалне циљеве у западним земљама, него из Русије.
Владимир Путин и Александар Лукашенко прошле недеље договорили су да на територији Белорусије – у другој половини 2025. – разместе најновије руске ракетне системе „орешник“. Одлука je донета као одговор на кораке Сједињених Држава и Немачке о распоређивању ракета средњег домета у Европи.

Експерти констатују да ће распоређивање „орешника“ бити наставак рада на јачању безбедности Савезне државе Русије и Белорусије.
Домет „орешника“ је до 5,5 хиљада километара, што је довољно да покрије целу територију Европе, истиче руски војни експерт Василиј Дандикин, додајући да услед агресивне политике Запада и растућих претњи, Русија и Белорусија јачају безбедност свог савеза, што говори о високом степену интеграције две у земље у свим сферама.

„Чињеница је да Русија и Белорусија чине Савезну државу са одговарајућим аспектима одбране, економске активности и свега осталог. Као што је познато, Белорусија има границу са пријатељском државом с једне стране – на североистоку, док је са других страна окружена непријатељским државама, а то су Летонија, Литванија и Пољска, као и Украјина, где се на граници дешавају сталне провокације, минирања и слично. Својевремено је било покушаја да свргну Лукашенка, али им није успело. Финансирају опозицију која се налази у Литванији и Пољској, а белоруски националисти – тзв. ‘Пук Калиновског’ ратује у Украјини против нас. Према томе, ми смо тамо поставили тактичко нуклеарно оружје и пребацили смо у Белорусију ракетни систем – наш ‘искандер’, домета до 500 километара“, подсећа Дандикин.

У Белорусији је распоређена регионална група снага Савезне државе, додаје експерт. Осим тога, прошле недеље је потписан и Споразум о безбедносним гаранцијама у оквиру Савезне државе Русије и Белорусије, који, између осталог, дефинише међусобне обавезе у сфери одбране „уз употребу свих расположивих снага и средстава“.
Дандикин подсећа да је председник Белорусије, по завршетку седнице Високог савета Савезне државе, затражио од руског лидера да најновије руско оружје, укључујући „орешник“, постави на територији Белорусије, с обзиром да би таква одлука појачала одбрану „у светлу растуће претње са Запада“.

„Председник Белорусије је, после тестирања ‘орешника’ у борбеним условима и напада на украјинску фабрику ракета ‘Јужмаш’ затражио да тај систем буде распоређен у Белорусији. Наш председник је пристао и рекао да ће у другој половини следеће године такав систем бити испоручен. То је систем средњег домета, до 5.500 километара, са вишеструким бојевим главама и хиперсочничним брзинама. До већине циљева може да стигне од једне до пет минута са територије Белорусије“, каже војни екпсерт.
Иако ће „орешник“ бити стациониран у Белорусији он ће и даље остати део система руских стратешких ракетних снага, али Минск ће бити одговоран за одређивање циљева на територији потенцијалног непријатеља, нагласио је Дандикин.

За колико минута руска ракета стиже до циљева

Распоређивање „орешника“ у Белорусији је планирано за другу половину идуће године, како се буде повећавала серијска производња тих система у Русији и како ти ракетни системи буду испоручивани руским стратешким јединицама.
Руски војни експерти су израчунали време лета „орешника“ до значајних циљева у Европи. Испоставља се да руска ракета, која лети брзином од 10 маха, односно 2,5-3 километра у секунди, лансирана из белоруске области Брест за свега три минуте може стићи до базе противракетне одбране САД у Пољској, до америчке базе „Рамштајн“ у Немачкој за шест минута, до Лондона за девет минута, до Париза за осам минута, до базе америчке противракетне одбране у Румунији за 5,5 минута, до Вилњуса за две минуте, до Хелсинкија за пет минута, а до Кијева за три минуте, што је знатно краће време него да се лансира са руског полигона „Капустин Јар“ у Архангелској области.

Раније је израчунато да време лета ракете с полигона „Капустин Јар“ до седишта НАТО-а у Бриселу износи 17 минута, до аеродрома „Рамштајн“ у Немачкој – 15 минута, а до америчке противракетне базе у пољском Редзикову свега 11 минута.

Минск је саопштио да је одлука о распоређивању донета као одговор на намеру Сједињених Држава и Немачке да распореде ракете средњег домета у Европи, док руски војни стручњаци указују на то да су Сједињене Државе милитаризацијом Европе и пребацивањем америчких ракета на европско тло, као и поништавањем договора о контроли наоружања разбиле систем безбедности у Европи, а свет увлаче у нову ракетну кризу, чије последице могу бити катастрофалне.

Берлин и Вашингтон су у јулу најавили да ће амерички крстарећи пројектили бити распоређени у Немачкој од 2026. године и то, како је речено, копнене верзије ракете СМ-6, крстареће ракете „томахавк“ и развојно хиперсонично оружје, које може носити и нуклеарне бојеве главе. Распоређивање таквог оружја било је забрањено хладноратовским Споразумом о пројектилима средњег и кратког домета (ИНФ), који је престао да важи 2. августа 2019. године, а распоређивање таквих ракета представља директну претњу Русији.
Према речима стручњака, крстареће ракете „томахавк“ лансиране из Немачке могу стићи до централних делова Русије за 2,5 сата. Осим тога, Сједињене Државе развијају хиперсонично оружје дугог домета, класе „земља-земља“. Ова ракета је добила назив „Дарк Игл“ (Dark Eagle) и, према најавама америчке стране, способна је да достигне брзину од пет маха, а домета је 2.775 километара, што значи да време лета од Немачке до циљева у централном делу Русије износити осам до десет минута.

„Немачка има ракету ‘таурус’, дометa 500 километара. То је крстарећа ракета, прилично савремена. Американци развијају нови ракетни систем, која ће имати и хиперсоничне елементе. Такође су распоредили противракетне одбрамбене системе у Пољској и Румунији, одакле такође могу да испаљују крстареће ракете ‘томахавк’. Односно, ситуација је веома озбиљна, што ствара забринутост и у Белорусији и код нас“, каже Дандикин.

По чему је „орешник“ јединствен

Тренутно само Русија има оружје попут „орешника“, а била је принуђена да га тестира у борбеним условима као одговор на ракетне ударе на регионе Брјанск и Курск.
Оружане снаге Русије су 21. новембра, као одговор на употребу америчких пројектила „атакамс“ и британских „сторм шедоу“, извеле комбиновани удар на фабрику „Јужмаш“ у Дњепропетровску и уништиле подземне погоне.

У нападу је успешно коришћена најновија балистичка ракета средњег домета са конвенционалном хиперсоничном бојевом главом „орешник“. Tо је високопрецизно оружје, без нуклеарног пуњења, мада постоји и нуклеарна верзија ове ракете, напомиње Дандикин. У нуклеарном верзији „орешник“може да носи бојеве главе укупне снаге 900 килотона (еквивалент 45 Хирошима).
Говорећи о предностима „орешника“, експерт истиче да ракету не могу да пресретну савремени ПВО системи.
Русија има неколико система ракета „орешник“ спремних за употребу, а у току је серијска производња. У случају масовног напада њихова снага ће бити упоредива са употребом нуклеарног оружја.

Путин је недавно наводећи карактеристике „орешника“ рекао да све што је у епицентру експлозије дели се на делове и претвара у прах, истакавши да температура елемената „орешника“ достиже четири хиљаде степени.

Осврћући се на могућу реакцију западних земаља везану за пребацивање „орешника“ у Белорусију Дандикин каже да реакција Запада, по правилу, увек негативна.
„Овде се ради о опстанку одређене државе, народа и Белорусије. Према томе, каква ће бити реакција Запада мислим да то ову суверену државу – Белорусију не интересује“, закључио је Дандикин.

Путин је раније изјавио да ће Русија одлучити о даљем размештању ракета средњег и кратког домета у зависности од поступака противника, као и да преферира мирна средства, али да је Москва спремна на сваки развој догађаја и да ће увек бити одговора.