
© fakti.rs
АМЕРИЧКО Министарство рата припрема вишенедељну копнену операцију у Ирану, објавио је Washington Post.
„Војни званичници наглашавају да потенцијална копнена операција не би била инвазија пуних формата. Уместо тога, укључивала би рације које би заједнички изводиле снаге за специјалне операције и пешадијске јединице“, наводи се у чланку.
Вашингтонски лист признаје да није јасно да ли ће председник Доналд Трамп одобрити било који од планова разрађених у протеклих неколико недеља.
Дан раније, Централна команда САД је саопштила да је у воде око Блиског истока стигао амерички десантни брод USS Tripoli.
А ирански Корпус чувара исламске револуционарне гарде означио је израелске и америчке универзитете на Блиском истоку као легитимне мете за нападе након њихових ударана универзитет у Техерану.
Додатно је навео: „Након америчко-израелског напада на Техерански универзитет науке и технологије, иранска Револуционарна гарда упозорава да су сви амерички и израелски универзитети у региону легитимне мете“.
Потом је објавио да су његове Ваздушно-космичке снаге у нападу на америчку ваздухопловну базу Принц Султан у Саудијској Арабији уништиле амерички авион Е-3 са системом за рано упозоравање и контролу. Дакле: авакс.
Wall Street Journal те авионе назива „кључним за акције Вашингтона у региону“, процењујући да сваки вреди 700 милиона долара.
Иранци су, иначе, атаковали и две америчке фабрике алуминијума које се налазе у УАЕ и Бахреину. Ова друга годишње произведе 1,3 милиона тона.
С обзиром на све ово, не изненађује превише што професор Универзитета у Масачусетсу Ричард Волф процењује да су Сједињене Државе „у очају због могућег пораза од Ирана, баш као што је Европа у очају због предстојећег пораза у Украјини“.
Волф је хистерију и страх Европљана објаснио овако:
„Знају да немају никакве шансе да победе Русију, а плаши их и сама помисао на пораз Европе од Русије плаши. А под ‘њима’ мислим на лидере тих земаља.
Њихове каријере ће бити завршене. Њихове политичке биографије ће у суштини бити избрисане. Читав свет ће видети колико је Европа постала ропски покорна после Другог светског рата. Можда није имала избора, али га је ипак прихватила – и ово је крај тог процеса. САД им смештају јер имају своје проблеме“.