Володин: Сви морамо учинити све да Путин буде наш председник што је могуће дуже

ЕДВАРД Чесноков, заменик спољнополитичког уредника популарног листа «Комсомолска правда» разговарао је са Вјачеславом ВОЛОДИНОМ, првим председником Државне Думе коме прогнозирају још један мандат и који је недавно предложио да Русија и Србија заједно у Београду оснују Међународни институт историјског памћења.

Очекујемо реализацију те важне иницијативе одмах по одржавању парламентарних избора у Русији, заказаних за 19. септембар. – Прим. прев.

ПРВОГ јула 2021. дописник KP.ru је заједно са новинарима других руских медија извештавао о посети Вјачеслава Володина Душанбеу.

Тамо је председник Државне Думе одржао заседање Савета Парламентарне Скупштине ОДКБ. Разговори су били комплексни, као и дневни ред: агресивне групе авганистанских бојовника продрле су на границу Таџикистана. Као резултат, земље – учеснице су усвојиле заједничку декларацију и договориле се о заједничкој борби са међународним тероризмом.

У повратку – а враћали смо се авионом специјалне јединице «Русија» – Володин је позвао нас, новинаре, на неформални разговор. Управо у том часу авион је летео изнад Волге: «Ево, баш ту негде, сасвим близу, у радничком насељу Алексејевка Саратовске области, ја сам се родио».

А онда су и гости рекли по пар речи о себи, укључујући писца ових редова:

       * Ја сам за «Комсомолку» разговарао са руководством «Алтернативе за Немачку». То је једина партија у Бундестагу, која иступа против санкција…

— Немојте мени да причате шта је AfD, — живо ме је прекинуо Володин. — Ми смо се још 2016. срели са њиховим представницима. Та партија је тада у Немачкој била заступљена само у регионалним парламентима. А затим је, 2017, ушла у Бундестаг.

       * Значи да Володин намеће трендове…

— Меркелова је тада била јако узбуђена: како ми смемо да контактирамо са њиховом опозицијом. Иако су то представници парламентарних партија, системска опозиција, са својим бирачима. А погледајте шта Запад ради. Дође неки њихов у Русију, и само што је одсео у «Националу» [скупи московски хотел, у коме обично бораве стране делегације – ред. ], он се састаје са нашим опозиционарима. И то оним «несистемским». Такви су двоструки стандарди наших «западних партнера». И све примедбе које они нама износе – то су у суштини њихови унутрашњи проблеми.

       * Ти исти опозиционари често показују на САД – «ено где је демократија».

— Њихов двопартијски модел је у суштини једнопартијски, сви ресурси су у рукама једне десничарске политичке снаге. Нема треће партије да им буде конкуренција, иако потражња постоји. Зато је такав модел осуђен да има проблеме, којих ће у будућности бити све више, као и противречности унутар елите. Посебно на председничким изборима, и онда цео мандат расправљају те своје протвречности.

   * Да ли се одржавају било какви парламентарни контакти са Американцима?

— Сада не. И због тога, што сваки контакт са једном од две партије, она друга најоштрије критикује. Стога, док они међу собом не буду начисто, једва да ће такви контакти бити могући.

Опстаће у Русији четворопартијски систем

       * Хајдемо о нашим изборима. Истраживања говоре да ће и у новом саставу Думе бити исти број партија као у одлазећем: четири.

— Када кажемо «очуваће се четворопартијски модел» – то је добро. Значи да партије, које су заступљене у парламенту, одражавају вољу бирача.

       * Неки млади људи се не слажу и кажу «то је стагнација».

— Ево, ви сте ожењени. И претпоставимо, неке женине особине почињу да вам се не допадају. Шта ћете да урадите – да је одмах оставите и почнете да тражите другу? Сви ми треба да разговарамо, да саслушамо једни друге. Са годинама, мишљења и схватања омладине се мењају. Они одрастају. Долази породица, деца, то је сасвим другачија одговорност. Ја имам четворо деце и могу о томе да говорим.

– А које ће партије бити у следећој Думи – одлучиће бирачи. Најважније је да избор постоји. У различита времена је различити број партија улазио у Думу. У томе се наш партијско-политички систем и разликује од САД, где како год да гласаш – имаћеш исте две партије, и тако већ више од сто година. То чак подсећа на модел СССР-а, где је била једна партија.

   * Или да се организује револуција?

— Године 1917. Руска Империја је била на врхунцу моћи, по низу параметара ми је до данас нисмо превазишли. Али сви су слушали пропаганду: «Све је – у покрету, без тога – ништа». И шта је резултат? Где је Империја? «Покидали смо окове» – погубили смо милионе људи. Глад, рушевине, изгубљене територије. А онда смо градили комунизам. Лепа идеја. Али зашто смо онда опет земљу порушили? Наши прадедови су је крвљу сабирали. Све због обмане. Једнакости није било. Земљу сељацима – нису дали. Фабрике радницима – такође. И све до данас не умеју да објасне, зашто се распао Совјетски Савез.

       * То јест ви имате врло негативан однос према СССР?

— Зашто? Оно што је добро из совјетског периода треба сачувати, а од лошег се ослободити. И извући закључке. Ми не смемо да поново изгубимо земљу.

«Моји јунаци су – Столипин,

Примаков, Путин…»

       * Пошто нас разговор стално вуче у историју – које историјске личности вама импонују?

— Столипин. Био је успешан саратовски губернатор. У његово време Саратов је трећи по величини град Империје, после Москве и Санкт-Петербурга, а четврти по темпу развоја. Потом је Столипин постао председник Савета Министара и спровео је веома важне реформе. А да није убијен 1911, можда не би било ни револуције.

Даље, Јевгениј Примаков [премијер РФ 1998-99. — прим. «КП»]. Његова улога у настанку нове Русије је огромна. После распада Совјетског Савеза је дошао на чело Спољне обавештајне службе, учествовао је у њеном стварању. Затим је на дужности министра спољних послова, без обзира на сву сложеност тог времена, штитио интересе наше земље, јачао њен суверенитет. Он је чинио све да наша земља буде јака, у најтеже време је био на челу Владе, одмах после дефолта.

И коначно, Владимир Путин. Узгред, мене је са њим упознао Примаков у септембру 2001, ево, скоро ће 20 година од тада. А потом ми је Примаков говорио: «Чувајте Путина, он је Русији потребан». И заиста: данас у свету нема јачег политичара од Путина. Он много чини за земљу и једва да би неко могао да буде успешнији председник од њега.

    * Зашто?

— Он има квалитете, које изузетно ретко поседују људи на таквим дужностима: доброту, емпатију и човечност. Упоредо са ефикасношћу, чврстином и огромном радном способношћу. То говорим не зато што сам председник Државне Думе, него зато што памтим како је било у Русији без њега.

       * Притом на анонимним телеграм-каналима пишу о вашим тобожњим «председничким амбицијама».

— Никада то није било у мојим плановима, нити ће бити. То, као прво. А као друго, ја немам квалитете које мора имати председник Русије.

       * А ко их има?

— Путин. И сви ми морамо да учинимо све да он настави да буде наш председник што је могуће дуже. Са њим, Русија ће постати још јача, а људи ће живети боље, без потреса и ратова. А ако се и појаве проблеми, као сада са санкцијама, превазићићемо их много безболније, него у ранијим периодима историје наше земље, када је она била и Руска Империја, и Совјетски Савез, и Руска Федерација.

Превео: В.К.

https://www.kp.ru/daily/28299/4439477/