„У земљама са високом стопом незапослености (као што је Косово са 38 одсто) и нестабилном економијом, дознаке су често разлика између сиромаштва и релативног благостања. Нажалост, овај одлив капитала ретко доприноси дугорочном индивидуалном или националном побољшању, али иде у непосредну потрошњу. Стога, иако је економски утицај дијаспоре велики, њени дугорочни ефекти су минимални“, наводи Вокер.

Други недостатак је, каже, што ти страни донатори, који се надају да ће својим доприносима побољшати услове живота у својој домовини, немају утицај на процес доношења одлука где се њихов новац троши, а доносиоци политичких одлука код куће узалуд обећавају да ће уважити савете и тежње оних који живе у иностранству, преноси Коха.

Према његовим речима, дијаспора је разочарана начином на који се ствари одвијају код куће.

„Неколико људи, ако их има, изражавају позитивно мишљење о тренутној ситуацији. Већина ми се придружује у оштрој критици политичке класе, доносиоца одлука и става да се ствари не само не побољшавају, већ иду у погрешном смеру. Тамо је распрострањен договор да се нешто мора учинити. Намеравам да покушам“, рекао је Вокер.

У ствари, према Вокеру, они на власти не могу ништа да поправе, јер су „данашњи доносиоци одлука у целом региону политичари, а не патриоте, они су веома моћни, веома корумпирани и у великој мери зависе од међународних ментора, у циљу спровођења неопходних реформи“.

„Још сам уверенији да ће само активно и континуирано укључивање оних у дијаспори – оних са изложеношћу и искуством у спољном свету, оних са горућом жељом за променом – вероватно донети неопходне исправке курса. Проблеми су велики и потребно је време за смислена решења. За почетак предлажем да водим покрет за уједињење свих Албанаца који живе у иностранству, позивајући их да забораве постојеће разлике и поделе које муче дијаспору“, навео је Вокер, преноси Косово онлајн..