Медији у земљама ЕУ скоро су једнодушно истакли да су исказивање велике руске војне моћи и „родољубља руског народа“ били главно обиљежје параде у Москви.
Указано је и на то да су се у огромној већини западни државници због украјинске кризе оглушили о позив руског предсједника Владимира Путина, што је махом оцијењено као „увреда не само Путину, већ нарочито руском народу“, због 27 милиона руских жртава у бици против нацизма, уз мишљења да западни вођи „бркају став према Путину и руском народу“.
У извјештајима је наглашено и да је Владимир Путин у говору изнио став да свијету пријети опасност од покушаја стварања „једнополарног свијета“ под упливом само једне силе, али и да је одао признање САД, Француској, Великој Британији и другима који су допринијели сламању нацизма.
Медији у ЕУ су у први план истакли да су међу државницима, који су били на паради на Црвеном тргу у Москви били челници Кине, Индије, Јужне Африке и других земаља, што је протумачено као „видљива нова подјела“ у свјетским односима, али дијелом и унутар ЕУ, јер су челници неких држава ЕУ ипак дошли на параду у Москву.
У свим репортажама и освртима је указано на „мудар став“ њемачке канцеларке Ангеле Меркел, која је одлучила да сутра ипак дође у Москву и полагањем вијенца на споменик незнаном јунаку поново потврди осуду страхота нацизма од стране савремене Њемачке.
Шпански лист Паис и британски Гардијан су указали на Путинове ријечи да покушаји да се створи свијет под превлашћу једне силе угрожавају стабилност и развитак свијета, а да једино систем једнаке безбједности за све може очувати свјетски мир.
Гардијан је приметио и да су на паради први пут приказани ракетни системи RS-24 Yars ICBM, које је Москва описала као одговор антиракетном штиту САД и НАТО у окружењу Русије.
У многим извјештајима је навођено да је Путин такође упозорио да се ни данас не смије заборавити да је Хитлерова идеја расне искључивости и нетрпељивости довела до најкрвавијег рата, у који је било увучено готово 80 посто људи на свијету.
ТВ станица француских економско-пословних кругова БФМ је пренијела мишљење једног политичара главне опозиционе странке УМП да је изостанак шефа француске државе на паради у Москви „увреда историји“.
Француска се такође одлучно борила против нацизма, велики удио у ослобађању Француске јесу имали Американци, али и Русија која се борила на другој страни Европе, подвукао је овај политичар.
И, како је примијетио, садашњим економским санкцијама против Русије су јако погођене Француска и друге европске земље, док је штета за Американце занемарљива.
На питање извјештачу из Москве веома гледаног француског канала И-теле да ли је колосална војна парада подстакла снажан национализам у Русији, одговор је гласио да би се могло прије рећи да је „ојачало руско родољубље“, мада је истина да Руси у већини данас виде дијелом васкрсавање „нацизма“ и у снагма које су произишле из украјинске „револуције на тргу Мајдан“.
Париски дневник Фигаро је објавио интервју с руским писцем и бившим дипломатом Владимиром Федоровским, који каже да је амерички предсједник Барак Обама потпуно побркао редосљед онога што пријети безбједности свијета, јер је говорио о „руској агресији“, а не Путиновој власти и то ставио испред тероризма тзв. „исламске државе“, што је за Федеровског кључна свјетска пријетња.
Федоровски сматра да данас постоји опасност „историјског раскида између Русије и Запада“ и наглашава да одсуство западних вођа са прославе у Москви „уопште неће помоћи рјешавању украјинске кризе“.
Тагови: Војна парада, ЕУ, Русија