Министри спољних послова и одбране земаља чланица ЕУ одобрили су, прву у историји, заједничку одбрамбену и безбедносну стратегију ЕУ – „Стратешки компас”, која предвиђа од 2025. године и постојање снага за брзо војно реаговање, које ће бројати 5.000 војника.
„Претње су све веће и цена неактивности је јасна”, поручио је у саопштењу високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Џозеф Борељ, назвавши документ који представља европске амбиције у одбрани и безбедности које треба постићи до 2030. године „водичем за акцију”.
Нови безбедносни концепт требало би да замени досадашњу „борбену групу” од по две јединице с по 1.500 војника, која је више постојала на папиру него у реалности. Наиме, у последње време појавили су се проблеми с недовољним бројем војника за ове јединице ЕУ.
„Сад је важно послати сигнал да смо ту једни за друге, ако затреба”, рекла је немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт на маргини састанка одржаног у понедељак у Бриселу. Нагласила је да ће припадници Бундесвера чинити окосницу нове европске војне формације.
Рад на новој безбедносној стратегији ЕУ покренула је Немачка пре неколико година, али је након почетка кризе у Украјини цео концепт прерађен, тако да је Русија означена као главна безбедносна претња, пише лист Политика.
Министарка Ламбрехт назвала је снаге за брзу реакцију „језгром” новог концепта и нагласила да се тренутно испитује како да се потенцијали НАТО-а ускладе с новонасталом јединицом да би се „добио максималан учинак”.
Окидач за „ремонт” постојеће борбене групе ЕУ, која постоји од 2007. године и у којој се по систему ротације 27 чланица ЕУ смењују сваких шест месеци, био је хаотично повлачење трупа НАТО-а из Авганистана, завршено падом Кабула у руке талибана 14. августа прошле године. Руска војна операција у Украјини додатно је убрзала рад на формулисању европске војне јединице за брзе акције.
Договор министара који треба да потврде и европски лидери, образложила је аустријска министарка одбране Клаудија Танер: „Морамо да будемо бржи, посебно зато што смо тренутно суочени с тако изазовном ситуацијом.”
ЕУ је ипак јасно ставила до знања да своје војне напоре види као комплементарне НАТО-у и да нема намеру да се такмичи с војном алијансом предвођеном САД као сидром одбране Запада.
У Бриселу поручују да ће усвајањем „Стратешког компаса”, овај документ омогућити да се у наредним годинама дефинишу приоритети у области безбедносне и одбрамбене политике, у циљу јачања и координисања војних капацитета и стратешке аутономије ЕУ. Реч је о инструменту којим ће ЕУ постати „прави одбрамбени и безбедносни геополитички актер”, способна да делује „брзо и снажно кад год избије криза, с партнерима ако је могуће и сама када је то потребно”.
„Усвајањем ’Стратешког компаса’ јачамо заједничку безбедност и одбрану. У изазовним временима морамо да радимо на јачању сарадње у областима безбедности и одбране, како унутар ЕУ, тако и кроз јаке трансатлантске односе”, поручила је шефица дипломатије Шведске Ан Линде.
Документ на више од 40 страница предвиђа побољшање спремности оружаних снага ЕУ и развијање капацитета за брзо распоређивање до 5.000 војника у зонама конфликта, заједничко улагање у војну оспособљеност ЕУ за деловање на копну, на мору, у ваздуху, у сајбер домену и у свемиру, преноси Б92.
Наглашава се важност јачања капацитета ЕУ за одвраћање и реаговање на сајбер нападе и стране дезинформационе кампање и мешања. Истовремено, „Стратешки компас” указује и на важност јачања сарадње ЕУ с НАТО-ом, УН, и ОЕБС-ом и подстицања веза с појединачним партнерима, као што су САД, Канада, Норвешка и друге земље.
