ВЛАДИНО „УРЕЂИВАЊЕ“ МЕДИЈА НА АМЕРИЧКИ НАЧИН: Како убити текст у новинама

Америчка влада не сме да цензурише медије, али постоје „мекши” притисци на редакције: некадашња саветница за националну безбедност признала је да је својевремено убедила „Њујорк тајмс” да одустане од текста о ЦИА и да је још тражила да јој лист преда сву документацију и уништи белешке.

Кондолиза Рајс је у четвртак у својству сведока на суђењу бившем агенту ЦИА казала да Бела кућа одговара медије од непожељних прича тако што уреднике уверава да ће објављивање чланка угрозити сигурност грађана или тако што пориче тачност информација. Рајсова, која је била и државна секретарка, казала је да она по налогу председника Џорџа Буша применила обе ове тактике када је на разговор позвала новинара и уредника најцењенијих новина.Она је, како јавља управо поменути дневник са Менхетна, ово истакла на процесу против бившег обавештајца Џефрија Стерлинга, кога тужилаштво сумњичи да је државне тајне одао репортеру Џејмсу Рајзену.

Блиска Бушова сарадница је од Рајзена и уреднице дописништва из Вашингтона тражила да не штампају текст о пропалој акцији ЦИА да Ирану подметне бескорисне планове за изградњу нуклеарног оружја. Тражила је и да јој предају сву документацију коју је новинар добио од извора и да Рајзен уништи све своје белешке, у чему није успела, али је ипак наговорила уредницу Џил Абрамсон да одустане од чланка.

Рајзен је 2003. уз помоћ узбуњивача у ЦИА сазнао да је пропао план који је Иранцима требало да одузима време док покушавају да направе бомбу на основу погрешних формула. Десна рука Џорџа Буша успела је да убеди светионик америчког журнализма да би обелодањивање те приче представљало опасност по животе Американце због иранске бомбе која ни до данас, 12 година касније, није направљена.

Абрамсонова, која је касније постала и главна уредница, прошле године је изјавила да се каје што је тада убила тај текст јер је знала да је Рајзеново истраживање „чврсто као стена”. Он је 2006. објавио књигу у којој је тврдио да су грешке у нацртима била очигледне, да су Иранци одмах схватили превару и да их је на то упозорио и руски научник, сарадник ЦИА, који је Техерану дотурио документацију. Тек онда су уследили и новински текстови, али је било јасно да је „Њујорк тајмс” пропустио ексклузиву.

Оно што је Рајсова тврдила редакцији јесте да уопште није тачно да су Иранци увидели грешке и да би тек из новина сазнали да су се три године замајавали безвредном хрпом папира. Њен аргумент је био да амерички новинари не смеју да објаве текст јер ће Техеран онда стварно произвести нуклеарно оружје, док је Рајзен све време говорио да су ирански научници имали корист од подметнуте америчке документације чим су увидели „мућкове”.

Појављивање Рајсове привукло је велику пажњу јер се од силаска са власти и посвећивања професури на Стенфорду ретко појављује у јавности, али и због тога што је тема слободе изражавања и притиска на медије веома актуелна откако су исламски екстремисти прошле недеље напали редакцију француског недељника који је објављивао карикатуре пророка Мухамеда.

Влада Барака Обама захтевала је од медија да у етар не пуштају документацију Едварда Сноудена о масовном шпијунирању које спроводи НСА. Његов претходник је вршио притисак да се ћути о тајном затвору на Тајланду, тортури над осумњиченима за тероризам и незаконитом прислушкивању, али су све ове информације пре или касније појављивале у новинама. Међу последње владино „уређивање” медија спада и одлагање вести о бази америчких беспилотних летелица у Саудијској Арабији и имену земље где је дрон требало да удари по држављанину САД.

Рајзена годинама није успео да заштити Први амандман, који забрањује ограничавање слободе говора и штампе, када су га и Бушова и Обамина администрација приморавале да открије ко му је био извор за причу. Тужилаштво му је претило затвором ако не буде сведочио на суђењу Стерлингу, али је новинар то упорно одбијао. Тек почетком ове недеље дочекао је да чује да држава дефинитивно одустаје од њега као сведока.

Тагови: Кондолиза Рајс, Цензура, ЦИА