Више од половине Американаца противи се слању америчких трупа у Украјину

Свега 31 одсто бирача са правом гласа у САД подржало би слање америчких војних снага у Украјину, показала је анкета коју је спровео „Њузвик“.

Четвртина испитаника није ни подржала, нити се противила идеји слања америчких војника у Украјину, а 34 одсто је против тог предлога. Један од десет испитаника није имао одговор.

Пентагон је саопштио да нема коментар на анкету „Њузвика“.

САД су до сада обезбедиле највише војне помоћи за Кијев. Од почетка конфликта, 24. фебруара 2022, Вашингтон је обезбедио више од 43 милијарде долара помоћи Кијеву. Али, Бајденова администрација је од самог почетка сукоба саопштила да амерички војници неће ићи на прве линије фронта у Украјини.

У онлајн анкети, спроведеној од 25. до 26. јула, учествовало је укупно 1.500 људи.

Испитаници стари између 27 и 42 године „снажно су подржали“ упућивање америчких трупа у Украјину.

Скоро трећина анкетираних старијих од 59 година изјавила је да се противи слању америчких трупа у Украјину, док се још 25 одсто „снажно противи“ овој идеји.

Само четири процента испитаника „генерације З“, старих између 18 и 26 година, рекло је да се „оштро противи“ слању америчких трупа.

Када је у фебруару 2022. почео конфликт у Украјини, амерички председник Џо Бајден изјавио је да америчка војска „није и да неће бити ангажована у сукобу са Русијом у Украјини.

Бајден је рекао да ће америчке снаге да буду послате у Европу, али да оне не иду на континент да се „боре у Украјини, већ да бране наше савезнике у НАТО-у“.

„Као што сам већ јасно рекао, САД ће бранити сваки педаљ територије НАТО-а“, додао је Бајден.

„Снаге САД не учествују у борбеним операцијама Украјини“

Украјина није постала део Алијансе, упркос захтевима Кијева да се придружи НАТО-у.

Према члану 5, чланице НАТО-а су дужне да напад на једну чланицу третирају као напад на све, а то је разлог одбијања да Украјина постане део НАТО-а.

У анкети за „Њузвик“, 47 одсто испитаника рекло је да или подржава, или снажно подржава, пријем Украјине у НАТО, док се само 15 одсто противи чланству Кијева у НАТО-у.

Нешто више од четвртине је рекло да би НАТО одмах требало да прими Украјину, док 37 одсто верује да би Украјина требало да постане чланица НАТО након завршетка рата са Русијом.

Бајден је 13. јула рекао да је одобрио слање 3.000 резервних војника у Европу.

„Ово потврђује нашу непоколебљиву посвећеност одбрани источног крила НАТО-а након руског илегалног и ничим изазваног рата против Украјине“, изјавио је амерички генерал-потпуковник Даглас Симс.

Ови војници „нису додатне снаге“, већ треба да „појачају оно што већ тамо имамо“, рекао је Бајден, додајући да ће о њиховим активностима одлучивати америчка команда у Европи.

„Еј-Би-Си њуз“ је раније известио да је „мали амерички војни тим за специјалне операције“ деловао из амбасаде САД у Кијеву од првих дана рата, али да они нису учестовали у борбеним операцијама.

Бригадни генерал Пет Рајдер рекао је медијима да су америчке снаге обезбеђују амбасаду, али и да је Вашингтон „био веома јасан да у Украјини нема борбених снага, нити америчких снага које воде борбене операције у Украјини.“

„У амбасади имамо маринце које обезбеђују амбасаду“, рекао је Рајдер, „а то нису борбене јединице.“