Више нема избора: Стиже руски одговор на опасну америчку претњу

Својим акцијама и распоређивањем ракета средњег и кратког домета Сједињене Државе покрећу нову рунду трке у наоружању, што би могло да резултира низом опасних криза, укључујући и нову верзију Кубанске ракетне кризе, која је 1962. године довела свет на ивицу нуклеарног рата.
Руски председник Владимир Путин је на састанку са члановима Савета безбедности Русије поручио да Русија треба да реагује на акције САД и да, судећи по свему, треба да почне да производи ракете средњег и кратког домета.
Москва је више пута поновила да не жели трку у наоружању, али да неће имати избора ако се САД одлуче на постављање пројектила у Европи, од којих би неке могле да стигну до Москве за 10 до 12 минута. Данас је познато да САД не само да производе ове ракетне системе, већ су их већ допремиле у Европу на вежбе – у Данску, а тек недавно је објављено да се налазе и на Филипинима. Притом се не зна се да ли су те ракете вратили одатле или не.

Руски експерти објашњавају да је одвраћање главни принцип којим се Русија руководи када одговара на савремене изазове, те сматрају да је реакција Москве адекватна и треба да буде симетрична. У том контексту, руски војни експерт Дмитриј Дрозденко каже да је Путин овом најавом послао јасан сигнал Вашингтону.
„У чему је опасност таквих ракета? Њихова опасност се скрива у веома кратком времену лета. Односно, ако се балистичка ракета лансира из америчке државе Небраске и лети у нашем правцу то лансирање детектују сателити, а ми ћемо имати мало времена да донесемо одлуку о узвратном удару. Ради се о свега 15-20 минута. Ако ракета има време лета од пар минута, онда нема времена за размишљање. То јест, ако нешто лети према вама неопходно је да се хитно одговори“, каже Дрозденко.
Сједињене Државе својим акцијама провоцирају озбиљну кризу, баш као што су изазвали Кубанску ракетну кризу, када је Русија на постављање америчких ракета у Турској била приморана на одговори слањем балистичких ракета на Кубу, што је створило конфликт који је свет довео на ивицу нуклеарног рата, подсећа Дрозденко.
Где ће Русија распоредити ракете

Пре неколико година Сједињене Америчке Државе су се, под измишљеним изговором, повукле из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и објавиле да ће производити такве ракетне системе, док је Русија 2019. године саопштила да неће производити те ракете и да их неће распоређивати све док САД не буду распоређивале те системе у неком региону света, подсетио је Путин.
Стручњаци сматрају да је Путинова изјава о производњи и могућем распоређивању ракета средњег и кратког домета одговор на приближавање НАТО-а руским границама, а окидач је могао бити размештање система „тифон“ од стране Американаца на Филипинима.

Реч је о ракетним системима средњег домета који могу да користе ракете „томахавк“ и „стандард“ СМ-6, чија је раније употреба била забрањена ИНФ споразмом.
Нуклеарни пројектили средњег домета су у Европи били забрањени на основу ИНФ споразума који су 1987. године склопили тадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов и амерички председник Роналд Реган, али је тај кључни договор о контроли наоружања пропао након што се Вашингтон 2019. године повукао из тог споразума, што је руска дипломатија тада оценила као „озбиљну грешку“.
Тај споразум је забрањивао производњу, тестирање и распоређивање крстарећих и балистичких ракета домета од 500 до 5.500 километара. Процењује се да је готово 2.700 крстарећих и балистичких ракета уништено у складу са споразумом, али се испоставило да је Русија на крају уништила три пута више бојевих глава, три пута више лансера и седам пута више ракетних база од Сједињених Држава. Отуда је јасно зашто је Реган назвао дан потписивања споразума „датумом који ће ући у историјске књиге“.
Вашингтон је фактички уништио тај ракетни споразум, који је, између осталог, штитио европске НАТО савезнике.
Распоређивање таквих система у Азијско-пацифичком региону Сједињене Државе правдају потребом обуздавања Кине и Северне Кореје. Међутим, важни објекти на руском Далеком истоку такође су на мети, тако да Москва не може а да не реагује на ово, кажу руски аналитичари.

Експерти указују на то да би Русија, као одговор на америчко распоређивање ракета, могла да покрене производњу ракета средњег и кратког домета и да их распореди на територији Русије, Белорусије или Северне Кореје. Тако ће Москва моћи симетично да одговори и створи претњу америчким савезницима у Европи, као и америчким војним базама на, рецимо, Окинави.
Размештање таквих комплекса на истоку Русије омогућило би да се на нишану држе амерички стратешки објекти инфраструктуре на Аљасци.
Дрозденко не искључује ни да би такве ракете могле да се појаве и на Куби. Према његовим речима, уколико до тога дође биће потребан посебан споразум између Русије и земље на чијој се територији распоређују те ракете.
Међутим, Кремљ је саопштио да је распоређивања руских ракета средњег и кратког домета деликатна сфера повезана са одбраном и безбедношћу и да су мале шансе да ће Русија објавити информације о могућим локацијама за њихово размештање.
Русија ће осигурати своју безбедност

Званично, Русија нема ракете средњег или мањег домета. Међутим, сада је развој ракетне технологије на тако високом нивоу да Русија може прилично брзо да направи ракете те класе, истичу стручњаци.
Руски војни експерти сматрају да би нове ракете средњег и кратког домета могле да се заснивају на технологији која је коришћена за стварање „искандер-М“. Штавише, ако такве ракете буду распоређене у европском делу Русије, оне ће моћи да покрију циљеве широм Европе.
Дрозденко истиче да је Москва приморана на овај корак одвраћања.
„Само ћу кратко рећи шта је теорија одвраћања. Циљ одвраћања је да се предузму такве акције да противник, супротна страна, не пређе било какве одређене црвене линије… Ако одвраћање престане да функционише, онда систем принуде почиње да функционише. Ово је још већи ниво ескалације, који не води на добро“, упозорио је он.
Руски експерти подвлаче да није Русија та која је уништила ИНФ споразум и није та која је прва започела производњу и распоређивање ових типова ракета, али да је сада приморана да реагује и осигура своју безбедност.