VIII ВЕКОВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКЕ: Заштитник православља

Оно што је за Србију Жича, то је за Црну Гору Манастир Светог архангела Михаила на Превлаци. Михољској или тиватској Превлаци, која је у времену комунистичком, вољом власти преименована у Острво цвећа, где је саграђено одмаралиште ЈНА.

Ово се, између осталог, чуло на округлом столу „Обновимо Превлаку“, који је одржан минуле недеље, на овом светом месту, које су убијали туђини, а које је као феникс израњало из таме и окупљало верни народ.

Како је речено на скупу, који је окупио истакнуте духовнике, професоре, археологе и друге уважене личности из разних крајева, Превлака михољска је колевка православне Митрополије црногорско-приморске, која траје у континуитету осам векова! У поменутом манастиру је Свети Сава, пошто је у Никеји 1219. године постављен за архиепископа, успоставио Архиепископију у Жичи, са још десет епископија. Међу њима је прва по части била Зетска епископија са седиштем у манастиру Светог архангела Михаила на Превлаци. За време цара Душана, уздигнута је на степен Митрополије.

– Својом историјском вертикалом манастир на Превлаци, спаја свеукупно хришћанско предање Истока и Запада. Такви духовни центри нису мртвачнице него живи организми који страдају кроз векове, али се и обнављају – рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Првобитно, слажу се научници, овде се налазио бенедиктински самостан. Управо су бенедиктинци пренели предање Истока на Запад, и тиме их дубински објединили. То је било време јединствене Цркве. Било је то бурно време, које ће нарочито настати после поделе хришћанства у 11. веку. Храм на Превлаци је био некако мета насртаја још из тих времена. Прву велику обнову доживео је, према тврдњама археолога и других стручњака у првој трећини 9. века. Поново је страдао половином тог века од напада Сараћа (Арапа) из Барија који су опустошили Боку. Када је тачно уследила нова обнова, прецизно се не зна, али пошто је тачно утврђено када је Свети Сава овде основао прву епископију, може се претпоставити.

После пада Душановог царства, Котор се својевољно осамосталио, био неко време под влашћу Мађарске и Босне, а од 1420. године је млетачки град. Манастир је поново страдао, највероватније након флорентинске уније 1439. године (мада се помиње и 1420). Утицај превлачких монаха на деспота Ђурђа Бранковића у његовом ставу према сабору у Ферари, као и каснији манастирски отпор спровођењу уније, били су, несумњиво главни разлог за уништење манастира. Године 1452. како су забележили приповедачи, которски дућанџија, извесни Марин Друшко, пошто је проћердао стотину дуката које му је мајка оставила да набави звона за манстир на Превлаци, прихватио је „помоћ“ которског провидура, за „малу услугу“ – ставио је отров у чорбу манастирског казана, не знајући о чему се ради. Отровао је седамдесет монаха, али је и сам страдао, о чему говори велики приповедач Стефан Митров Љубиша у својој приповеци „Проклети кам“. После тровања лажно је и намерно протурена вест да се на острву појавила куга, па су млетачки бродови засули манастир топовским ђуладима. Седиште Митрополије је пренето на Цетиње, а на Превлаци је завладала пустош.

Пуста тишина је трајала све од 15. до почетка 19. века. Малену цркву посвећену Светој Тројици (из 9. века и потоњих) је 1883. од темеља обновила Екатерина Властелиновић, Српкиња, племенитог рода, дарујући и последњи дукат свог огромног богатства. Откупила је потом трећину Превлаке с намером да обнови манастир и храм. Пошто је била опасност за препредене непријатеље православља, мучки је убијена и у тајности сахрањена. Сва црквена имовина је уништена и у стаје претворена. Екатерина је за живота изразила жељу да буде сахрањена уз јужну страну олтара задужбине, где данас почива. У тој цркви данас почивају мошти већег дела 72 српска монаха, који су у млетачком налету 1452. године отровани.

Архимандрит Бенедикт Јовановић, кога верници доживљавају као изузетног духовника, најављује велики посао око реконструкције Манастира Светог архангела Михаила.

ЋУТАЊЕ О ТРОВАЊУ МОНАХА

О помору монаха на Превлаци дуго се ћутало. Године 1994. када је почео озбиљнији духовни живот на Превлаци, потврђена су бројна исцељења поред моштију мученика страдалих за Христа. Из откопаних костију врло често се, кажу, точи свето миро. Шири се пријатан мирис попут борова или мајских ружа, а повремено из моштију излази вода мириса лаванде, босиљка и лимуновог цвета. Православни теолози објашњавају да је у питању Божје чудо и порука народу „да не губи наду, и да не треба заборавити врлине као што су подвиг и мучеништво“. У цетињској митрополији кажу да је тровање монаха недавно добило и званичну потврду, токсиколошким анализама урађеним на ВМА.

Тагови: Манастир Светог архангела Михаила, Митрополија, Црна Гора