Везане јој руке: Шта може Европска унија ако Трамп пожели Гренланд

© Sputnik / Ilya Timin /

Америка Доналда Трампа је само потврдила да није одустала од улоге светског полицајца и да иде тамо где она лично има интерес не обазирући се много на међународно право. Данас је то била Венецуела због богатства нафтом сутра ко зна ко… Ако дође на ред Гренланд ЕУ неће моћи да се много буни због потеза око Косова, верује професор Драгана Митровић.

После хапшења председника Венецуеле Николаса Мадура, неко би рекао и отмице од стране Америке, сви се питају ко је следећи на удару америчке администрације Доналда Трампа. Списак је дугачак: Колумбија, Мексико… Гренланд?

И док је Европска унија млако одреаговала на одузимање слободе Мадуру, премијерка Данске  Мете Фредриксен је истовремено поручила Сједињеним Државама да не види смисао у томе што говоре о потреби преузимања Гренланда, данске аутономне територије, и да престану да упућују претње „историјски блиском савезнику”.

Нико не зна намере Трампа

Она је ово написала у поруци на мрежи Икс пошто је супруга помоћника шефа кабинета Беле куће Кејт Милер објавила на друштвеним мрежама карту Гренланда прекривену америчком заставом уз речи „soon” (ускоро).

Професор Факултета политичких наука Драгана Митровић на питање ко је следећи одговорила је цитатом једног америчког бившег саветника у председничкој канцеларији – да то, чини се, не зна ни амерички председник.

„У сваком случају, порука је послата да Америка може заправо угрозити готово сваку земљу, бити опасност по сваку земљу, може нарушити мир, прекршити по ко зна који пут међународно право, суверенитет других земаља, чак отимати председнике држава, делове територија, у складу са неком својом визијом шта је то што је неко наводно украо некоме, и или шта јој једноставно треба. Тако да та ратничка партија у Америци очигледно, без обзира на администрације, непрекидно доминира и успева да наметне своје агенде. Али у овом моменту када се свет гиба, када се тек назире неки нови распоред моћи, сфере утицаја – економског, политичког, то је ипак посебно опасно,“ наглашава наша саговорница.

Европској унији везане руке због Косова

С друге стране, Европска унија углавном ћути и то из више разлога јер са својим намештањем изборних резултата у Румунији, Молдавији, па и покушајима и забрањивања или оспоравања чак и политичког живота суверенистичким партијама у великим земљама Западне Европе, нашла се, како каже Митровићева, некако на ничијој земљи.

„Подржавање отимање дела наше територије, постојања и чак и војног јачања тзв. државе Косово кршењем резолуције 1244, показало је да је заправо то један тренд, који на крају приче може довести до тога да неком јачем од њих падне напамет да отима делове и њихових територија, да крши њихов суверенитет, да не поштује међународни поредак, зато што му се то може. Тако да смо можда дошли до врхунца хегемонистичке ере, која ипак долази у доба јачања мултиполарности. Ја очекујем велики отпор и у самој Америци од делова друштва који виде о чему се ради и то не прихватају. На крају, амерички председник је преварио своју изборну базу, јер је добио изборе са причом да неће наставити хегемонистичку политику, да ће он радити на јачању Америке, да неће трошити америчке ресурсе по свету, али ни водити ратове, нападати суверене државе како би отимао њихове ресурсе,“ подсећа Митровићева.

На питање зашто Европска унија не реагује одлучније на америчке претње које се непосредно упућују њиховој чланици Данској на чију је аутономију Гренланд Трамп бацио око, Митровићева има спреман одговор:

„Европска унија је сама себи, подржавајући овакве сличне акције својих чланица кроз ангажман НАТО пакта, а и потоње подржавање пројекта тзв. државе Косово сама себе онемогућила да има доследан став и да истакне неповредиву границу суверенитета коју гарантује Повеља Ујединих нација, суверенитета свих суверених држава, чланица Ујединих нација, самим тим што су они нарушили суверенитет наше земље и што то и даље чине. Како сада бранити некакву фактички територију која је опет део неког колонијалног наслеђа Норвешке па Данске, сада од једног већег предатора, а који је пак део истог политичког блока и истог, тобоже, одбрамбеног савеза. Заиста мислим да су Европској унији руке потпуно везане. Мислим да их је и Трамп назвао тигром од папира, а они могу сада само да се надају да то није следећа идеја његова и људи иза њега који очигледно имају врло лош утицај, јер су то доказани неокони и људи који подржавају политичку изузетност.“

Америка мења администрације али не и улогу

Кад је реч о Америци, како каже наша саговорница, она је овим само показала да без обзира на администрације и изборне програме, па и политичку вољу председника, сви они на крају буду усисани и подређени интересима такозване ратне партије, јер не заборавимо да је то држава која живи од рата, која финансира своју економију од изазивања ратови, продаје наоружања.

Митровићева верује да ће то све имати своју цену на нивоу америчког угледа, али и на нивоу организованог отпора који креће од јасне политичке осуде коју смо чули широм света, и од грађана, и од влада многих држава, до организованог економског и политичко отпора, а у једном моменту то ће вероватно бити и војни отпор – и то ће онда бити крај те хегемоније.

„Има и оних који кажу – па коме сада Америка на било којој тачки планете, као и амерички савезници могу пребацивати да крши нечији суверенитет, чију сада сличну акцију може оспоравати Америка па и читав политички Запад, када су показали да просто не поштују ниједно правило, када су се одлучили на отмицу шефа суверене државе и на стављање под своју контролу њених ресурса, што је врло упитно и још ћемо слушати о томе, а зарад изгуривања руског и кинеског економског и политичког, а негде и војног присуства, пре свега у Латинској Америци. Не верујем да ће то ићи глатко, то никако неће ићи тако како Американци замишљају, а и у другим деловима света,“ истиче она.

Митровићева додаје да су овим Сједињене Америчке Државе показале сада супротно од онога што су говориле на највишем нивоу приликом сусрета са кинеским и руским председницима, са којима амерички председник има сталну комуникацију.

„Очекујем зато све већи отпор америчкој хегемонији и оваквим начинима испољавања те хегемоније. Просто, међународни амбијент је много другачији и ипак је драстично сужен простор за такво америчко понашање. За почетак у смислу да ће последице бити врло штетне и по саму Америку“, каже наша саговорница.

Зашто Венецуела

Са процењених 303 милијарде барела, Венецуела има највеће доказане нафтне резерве, али и доста неискоришћених извора. Ухваћени председник Венецуеле Мадуро се није сложио да се ти ресурси предају Америци. Амерички председник дотле жели да нафтне компаније из Америке уложе милијарде долара у ову јужноамеричку државу, која има највеће нафтне резерве на свету, како би почеле да користе изворе – до сада у великој мери неупотребљене.

Трамп је рекао да ће америчке компаније поправити „веома уништену“ нафтну инфраструктуру и „почети да зарађују новац за државу“.

Стручњаци, међутим, упозоравају на велике изазове пред Трамповим планом, истичући да ће бити потребне милијарде долара и деценије пре него што дође до значајног помака у производњи нафте у Венецуели.

Наравно, Трамп је као званични циљ за одвођење Мадура навео „наркотероризам“, иако познаваоци прилика у Венецуели одбацују таква објашњења, подсећајући да су нарко-банде из Венецуеле патуљасти играчи на том пољу криминала где доминирају колумбијски и мексички картели.

Уз то, Трамп је уз својствена претеривања оптужио Мадура да шаље стотине хиљада миграната у САД. Рекао је да Мадуро „празни своје затворе и луднице“ и „приморава“ људе да иду у САД, не нудећи ниједан доказ за то.

Чиме Трампа привлачи Гренланд

Што се тиче Гренланда, ова данска аутономија била је предмет Трамповог интересовања још у његовој предизборној кампањи.

Гренланд је највеће острво на свету и дом више од 56.000 људи који заузима јединствен геополитички положај, између САД и Европе. Његов главни град Нук је ближи Њујорку, него главном граду Данске Копенхагену.

Дуго се сматрао кључним за америчку безбедност. Поморски пловни пут Северозападног пролаза пролази дуж његове обале, а острво је део стратешког поморског региона.

Трампова администрација је понудила Данској 100 милиона долара за острво, према документима о којима су први писали дански медији. Према споразуму о одбрани из 1951, САД су добиле ваздушну базу која се сада зове свемирска база Питуфик, на северозападу Гренланда. На пола пута између Москве и Њујорка, то је најсевернија испостава америчких оружаних снага и опремљена је системом упозорења на ракетне претње.

САД желе да обезбеде да „никаква непријатељска велика сила не контролише Гренланд, јер он може бити упориште за напад на САД“. Оно што би Трампу могло бити још привлачније јесу богата налазишта природних ресурса Гренланда, укључујући нафту и гас, као и ретке земне метале за којима је велика потражња због електричних аутомобила и ветротурбина у оквиру „зелене транзиције“, али и због производње војне опреме.