Конгрес и администрација председника САД Барака Обаме донели су одлуку о почетку продаје нафте из државних резерви, наводећи као разлог потребу да се буџет стабилизује, мада се, заправо, иза тога крије тежња Вашингтона да покрене рат за ресурсе, пише лист „Велт“.
Планирано је да се стратешке нафтне резерве користе само у случају ванредне ситуације: у време кризе, ратова и непогода, као на пример, 2005. године, када је ураган „Катрина“ порушио на десетине нафтних платформи. Нафта је увек била последње средство у ванредној ситуацији, заштитна мера. Међутим, сада, по свему судећи, она се користи за напад, наводи аутор чланак.
Бела кућа и Конгрес су се договорили о продаји 8 одсто стратешких резерви нафте, које чине 695 милиона барела. Према закону, само у периоду од 2018. до 2023. године биће продато 58 милиона барела. У 2025. години профит од продаје скоро 60 милиона барела отићи ће у заједнички фонд Министарства финансија.
Према званичним подацима, добијена средства биће потрошена за „стабилизацију буџета“. Међутим, са економске тачке гледишта, такав корак је веома споран. Продаја нафте по тренутним ценама донеће само 3 милијарде долара и тешко да ће помоћи земљи да врати дугове од 18 билиона долара, пише лист.
Цена нафте је за годину дана пала дупло. Ако је средином 2014. године један барел америчке нафте коштао око 100 долара, сада његова цена не прелази 50 долара и купци ће у том случају добити јефтин бензин.
„Зашто је Вашингтон објавио планове о продаји резерви управо сада, када су цене тако ниско пале? Можда зато што није у питању само новац, већ и политика. Одлука о продаји стратешких нафтних резерви усмерена је на то да се вештачки изврши притисак на тржиште и да се ослабе све државе за које је производња нафте основно средство за попуњавање буџета. На овај начин, САД изазивају Русију, Саудијску Арабију и Иран, покрећући глобални рат за ресурсе“, закључио је лист.
Тагови: Барак Обама, Велт, Ресурси, САД