ВЕЛИКО „ОТКРИЋЕ“ ЛОНДОНА: Маша је као Путин! „Тајмс“ оптужио серијал да се бави „кремаљском пропагандом“

Критичари оптужују руски анимирани серијал „Маша и Медвјед“ студија Анимакорд да се бави „кремаљском пропагандом“ и да је инструмент „меке моћи“ Русије, пише лондонски „Тајмс“.

Лист наводи ријечи професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета: „Маша има тврдоглав, непријатан карактер, притом је одлучна. Она превише тога преузима на себе. Неће бити преувеличавање ако кажемо да се понаша `путиновски`“.

Што се тиче Медвједа, аутор је подсјетио на став предавача Талинског универзитета Пријита Хибемјагија, који је изјавио да је тај лик задужен за то да „промијени лик Русије у свијести дјеце с негативног на позитивни“. У томе је Хибемјаги видио пријетњу по националну безбједност Естоније.

Истовремено, летонске критичаре је изнервирала и капа совјетског граничара коју Маша носи у једној од епизода, док тјера зеца с Медвједове ограде. Према њиховом мишљењу, Русија на тај начин демонстрира „заштиту својих граница“.

Број пратилаца „Маше и Медвједа“ на енглеском језику на Јутјуб-каналу у овом тренутку је већи од четири милиона. Укупан број прегледа „Маше и Медвједа“ прелази четрдесет милијарди.

Маша као Черчил

Коментарисање изјава западних критичара о политичкој пропаганди у анимираном серијалу „Маша и Медвјед“ може да буде праћено само иронијом, изјавио је у суботу шеф студија Анимакорд, Дмитриј Ловејко.

– То је прилично тешко коментарисати без велике ироније. „Тајмс“ је требало да напише да се Маша понаша „черчиловски“ – рекао је Ловејко.

Он је, у истом духу, претпоставио да се рад „пропагандног органа при Кремљу – вјероватно, одлично плаћа“.

– Нажалост, за 10 година нисмо добили ни копејку државног новца. И никога нисмо ни молили за то, јер смо ми чисто комерцијални пројекат – рекао је Ловејко.

Шеф студија је навео да аутори серијала нису имали на уму никакве политичке паралеле док су стварали „Машу и Медвједа“.

– Увредљиво је то што тако озбиљан лист, умјесто да пита нас, наводи мишљење, на примјер, летонског критичара. Коментарисати шта је неко о нечему помислио прилично је тешко – додао је он.