ВЕЛИКО „НЕ“ ГРЧКЕ: Тријумф Алексиса Ципраса

Алексис Ципрас је поново тријумфовао. А Грци су још једном рекли велико „не”, овог пута – мерама штедње, притисцима и уценама међународних кредитора, програму који им је Брисел нудио у замену за финансијску помоћ претећи им избацивањем из монетарне уније, враћањем на драхму. На улицама Атине је велико славље, народ на Тргу Синтагма игра у колу са грчком заставом у рукама.

Грци су стали уз свог премијера Алексиса Ципраса, чија је политичка судбина притисцима из европске породице која не воли непослушне лидере озбиљно била доведена у питање. Пркосно су показали Европи да су спремни на све, на најгори сценарио, али више не и на – диктат ЕУ! У најдраматичнијој ситуацији у којој се земља налази последњих деценија, ослабљена, дужна, са затвореним банкама, неисплаћеним пензијама и неизвесном будућношћу у европском друштву, показали су да је понос и поштовање демократије оно што више не желе да доводе у питање. Јер, како је рекао премијер Ципрас, његова „презадужена земља одлучна је у намери да сама донесе одлуку о сопственој судбини у еврозони, да остане у Европи али да у њој живи достојанствено, ради и ствара на једнаким позицијама.

„Демократија побеђује страх и уцене, пропаганду и то отвара нови пут”, изјавио је Ципрас и нагласио да народ Грчке шаље јасну поруку Европи и свету да Грчка уме да штити своје достојанство и суверенитет, право на избор.

„Нико нема право и не може да игнорише одлуку народа који сам судбину узима у своје руке. Уверени смо да ћемо сутра отворити пут и за друге народе Европе, пут који представља повратак демократским вредностима и солидарности у Европи”, изјавио је премијер Ципрас стотинама окупљених новинара због којих се, док је давао изјаву, да би га сви боље видели, поново, као приликом избора у јануару – попео на столицу!

Према прелиминарним резултатима, које је пред затварање овог издања „Политике” саопштило грчко Министарство унутрашњих послова, најмање 60 одсто Грка који су изашли на јучерашњи референдум рекло је „не” захтевима међународних кредитора.

„За” мере штедње и вечиту зависност или пркосно „не” које враћа осећај националног поноса али, води у – неизвесност! Много више од истинског уверења, овог пута је руководио – страх… Шта ће бити данас, хоће ли Грчка остати у ЕУ и еврозони или ће драхма заменити евро? Хоће ли се отворити банке, да ли ће бити пензија или ће се новац подизати и даље „на кашичицу”, хоће ли ли бити кресања штедних улога ако повериоци не подрже банке, хоће ли Грчка бити и даље поносна, али гурнута на европске маргине?

У сваком случају, без обзира на чињеницу да је разлика између да и не мала, да је овај референдум поделио нацију, остаће у аналима записано да је сваки корак премијера једне мале балканске земље пратио цео свет. Да су од раног јутра стотине страних ТВ екипа и новинара дежурали пред гласачким местом на које је требало да стигне. Укупно 699 медија из 44 земље, 80 ТВ канала, 17 радио-станица из САД, 58 новинских кућа, 21 новинска агенција са 325 новинара, 99 фоторепортера и 105 камермана… Уместо редова испред банака и банкомата, полупразних продавница, старца који плаче на тротоару испред банке, овог пута су пренели снимак непрегледне масе народа који уским уличицама скромне општине Кипесли, где Ципрас и данас с породицом живи, покушава да се пробије до гласачког места на коме ће се појавити премијер. Цео свет видео је да је Ципрас, иако су га многи оптуживали да је крив за данашњу грчку драму, оног момента кад су га на гласачком месту дочекале овације – морални победник! Није могао да прође од новинара и народа који је аплаудирао, узвикивао „не”, није дуго дозвољавао да од окупљених оде пркосни „премијер без кравате” на коме се, данас, први пут видео умор. Ваш извештач преноси вам реаговања овдашњих медија који су се сложили да је овакву медијску популарност, без обзира на грешке и неизвесност даљег развоја ситуације на преговорима са кредиторима, доживео мало који светски лидер.

Пропаганда и притисци, пре свега Брисела уз здушну подршку опозиције, учинили су своје! За обичан народ прилично нејасно питање, „да ли сте за или против споразума који је представила Европска комисија, Европска централна банка и ММФ на састанку Еврогрупе 25. јуна”, опозиција и европски кругови успели су да ставе у другачији контекст, у наводно опредељивање народа између изолације и останка у Европи, што је и без референдума, за 75 процената Грка било одавно решено питање, оног момента кад су улазили у ЕУ. Међутим, уз добру пропаганду и подршку опозиције, стављање Грка пред избор између „да” или „не” добило је димензију одлучивања између останка у еврозони или изласка из ње, између евра и драхме, што није била суштина расписивања референдума.

Наиме, овај референдум, први после 41 годину од плебисцита после пада хунте, када се бирало између монархије и републике, расписан је у року од недељу дана. Под притиском политичких околности у земљи, неслагања у парламенту, противљења у редовима коалиционог партнера АНЕЛ, али и Ципрасове Сиризе, који су, за разлику од опозиције, одбијали да се гласа за ултимативне предлоге Брисела, Ципрас је одлуку препустио вољи народа. Тиме је, у последњем тренутку, избегао могући пад владе, превремене изборе, али је велико бреме одлуке пребацио на Грке којима је поручио да треба да одаберу, не да ли ће остати у Европи, већ да ли ће то бити на достојанствен начин.

Министар финансија Јанис Варуфакис сматра да је реч о историјској одлуци за грчки народ који после пет година драстичних мера штедње први пут може да искаже своје коначно мишљење о политици ултиматума.

„Ово је моменат наде за Грке али и целу Европу, тренутак одлуке која даје наду да у Европи заједничка валута и демократија могу да живе скупа!”, поручио је Варуфакис, који најављује да ће преговори почети врло брзо, у наредних 48 сати.

Како ће грчко сутра изгледати, сем воље народа, у многоме зависи од истинских намера међународних поверилаца и њихове спремности да Атини понуде поштене услове кредитирања, обнове привреде и враћања дуга… способности да разумеју и прихвате пркос премијера балканске земље који је хтео да покуша да покаже да са финансијским моћницима може да се разговара равноправно, а не само погнуте главе, и да су права решења о одрживости грчког дуга и на тај начин могућа.

„Коначни резултати референдума показали су да је Ципрасов кабинет влада целог народа на преговорима са међународним кредиторима”, изјавио је Никос Филис, портпарол Сиризе.

Можда има наде. Премијер Ципрас је спреман да одмах отпутује у Брисел у нади да ће, уз подршку коју је добио од народа, моћи да са повериоцима дође до споразума који ће земљи олакшати финансијско бреме.

Ангела Меркел и француски председник Оланд заказали су за данас хитан састанак у Паризу и најавили да ће захтевати ванредни састанак ЕУ на нивоу лидера еврозоне. Британски премијер Дејвид Камерон заказао је ванредни састанак с министрима и саветницима. Белгијски министар финансија Јохан ван Овертвелт сматра да ће грчко „не” искомпликовати ситуацију, али да врата за преговоре морају да остану отворена. Европска централна банка заседа данас и од њене одлуке хоће ли подржати ликвидност грчких банака зависи судбина банкарског система Грчке.

Касно синоћ, економски тим предвођен министром Варуфакисом одржао је састанак с грчким банкама на коме је анализирана драматична ситуација у банкама које су, практично, без средстава. Званично је упућена молба Европској централној банци да подржи ликвидност грчких банака. Једна од најављених мера грчке владе која је изазвала шок јесте одлука да се сефови у банкама блокирају и да до даљег из њих не може да се узме новац. Убрзо је демантована.

Лидери опозиције у својим изјавама победу „не” сматрају почетком голготе за грчки народ, како је рекао лидер центристичке партије Потаму Ставро Теодоракис.

Адонис Самарас, бивши грчки премијер, вечерас је после објављивања резултата референдума дао оставку на место лидера Нове демократије. Његову оставку, између осталих, затражила је Дора Бакојани.

Лидер ПАСОК-а Фофи Генимата поручује да је најважније да се у земљи сачува јединство.

На улицама Атине до касно у ноћ трајало је народно весеље. У обраћању нацији касно синоћ после победе, премијер Ципрас је нагласио да је референдум показао да је демократију немогуће угушити уценама и да је народ Грчке послао јасну поруку у каквој Европи жели да живи: у Европи промена и демократије. Ципрас је обећао да ће преговори почети одмах, да је приоритет поновно успостављање нормалног банкарског система и нагласио да ће се овог пута за преговарачким столом главни разговор водити о проблему одрживости грчког дуга.

Тагови: Алексис Ципрас, Грчка, ЕУ, Јанис Варуфакис