Фото: intermagazin.rs

„Путинови и Трампови маневри претворили су Израел у другоразредног играча на Блиском истоку“, пише најстарији израелски дневник „Харец“.

„Сиријци су други. Иранци први. А Руси су богови.“

„Упркос недавним тензијама између Москве и Вашингтона око (не)коришћења хемијског оружја од стране режима сиријског председника Башара ал Асада и америчких напада на сиријске ваздушне снаге, вероватно је да ће ове две велике силе ипак имати сличне ставове у односу на Израел.

Блиски исток тренутно пролази кроз значајне промене. Иако је политика Трампове администрације у региону све само не јасна и доследна, САД су сада војно много активније широм Азије (напад у Сирији, употреба „мајке свих бомби“ у Авганистану, претња слањем носача авиона ка Корејском полуострву).

С друге стране, Русија не показује ни најмање знаке да ће устукнути пред повећаним америчким ангажманом. До прекретнице је дошло у септембру 2015. Руси су војно интервенисали у Сирији и практично осигурали континуирани опстанак Асада на власти. Све до освајања Алепа прошлог децембра, Русија је уз помоћ ваздушних снага помагала Асаду да поврати контролу над великим делом земље.

„Сиријци су други сада. Иранци су први. А Руси су богови“, рекао је британском „Гардијану“ један  сиријски бизнисмен прошле недеље у Дамаску.

Високи званичници израелске војске сматрају да испаљивање противваздушних ракета на израелске авионе током напада на Сирију крајем марта одражава повећано Асадово самопоуздање у коначни војни успех.

Али, да нису можда Руси подстакли сиријског председника да „покаже зубе“ Израелцима? Колико је Москва знала о наводном хемијском нападу сиријских снага?

Председник Путин инсистира на руском статусу суперсиле, упркос значајним економским проблемима у овој земљи, а у Трамповој ери поново изгледа да је Блиски исток „игралиште“ ове две моћне државе. Израел ту поново има секундарну улогу, онога од кога се тражи да се не меша.

Амерички председник остаје непредвидив и каприциозан, а његови приоритети су и даље нејасни. Имајући у виду све те околности, чини се да је Израел само две до три грешке удаљен од могућег рата.

Зато ће од великог значаја бити посета израелског министра одбране Авигдора Либермана Москви ове недеље, где ће бити кључно шта ће му рећи руски колега Сергеј Шојгу, а нарочито шеф руске дипломатије Сергеј Лавров“, закључује „Харец“.