11.11.2021. - 8:54
фото: AP Photo / Alberto Pezzali
Вест да је назив климатске промене постао и лекарска дијагноза, колико год некоме изгледала неозбиљно, заправо је само нова коцкица у мозаику истоименог политичког пројекта лицемерног Запада, сматра Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник наших медија из Лондона.
Ако му је била намера само да се прочује, успело му је.
Канадски лекар Кајл Мерит добио је својих пет минута славе пошто се похвалио да је први који је
дијагностиковао болест звану
„климатске промене“ и тако постао новинска вест.
Он је старијој пацијенткињи из Нелсона у Британској Колумбији која има астму и проблеме са дисањем дијагностиковано да пати баш од те, до тог тренутка непознате болести – климатских промена.
Болест звана клинатске промене
„Ако не посматрамо основни узрок, а само лечимо симптоме, нећемо много напредовати у лечењу“, рекао је др Мерит.
Времешној пацијенткињи, погођеној „климатским променама“, дијагноза је постављена убрзо након топлотног таласа за који др Мерит каже да је директно допринео погоршању њене болести. А она уз то има дијабетес, срчану инсуфицијенцију и, како је додао, живи у приколици без клима-уређаја. Због тога је, ваљда, додатно била под ударом „климатских промена“.
Да, ипак, није реч о вести са којом треба збијати шале, ма колико то некоме изгледало готово фарсично, потврдиле су колеге др Мерита.
После његове дијагнозе с којом се прочуо, други лекари у Британској Колумбији покренули су иницијативу под називом „Лекари и медицинске сестре за планетарно здравље“. На сајту групе је наведено да су дубоко забринути због климатске кризе и њеног утицаја на здравље.
Све је почело у Америци
Све то нимало не чуди Љепојевића који климатске промене види као нову религију, или идеологију Запада.
„Потпуно је јасно да су такозване климатске промене један политички пројекат чији се почетак подудара са општом кризом западног модела друштва. Тај пројекат, са мањим или већим интензитетом, траје негде од седамдесетих година прошлог века. У Америци је почело и тада се звало климатско замрзавање, јер је тада било хладније време“, напомиње он за Спутњик.
Пројекат је у међуврему мењао име, јер је дошло до отопљавања, па је назван климатско загревање. Пошто је последњих година дошло до цикличне активности на Сунцу коју уназад две године прате и ерупције вулкана што је, како каже наш саговорник, најава периода нижих температура, одлучили су се за назив климатске промене, како себе не би довели у ситуацију да им се спочитава да нису у праву.
Иза свега еколошки колонијализам и паре
„То је један, заиста, огроман пројекат који има два основна циља. Први је једна врста новог еколошког колонијализма где Запад, пошто губи економску моћ, покушава да задржи свој статус и влада другим земљама кроз наметање правила о климатским променама. Друга ствар је новац, јер кроз наметање концепта климатских промена, намећу се и додатни порези целом свету“, истиче наш саговорник.
Он не спори да климатске промене постоје и да их је први теоријски објаснио српски научник Милутин Миланковић који је и даље неприкосновени ауторитет у истинским научним круговима.
Стварне промене и квазинаука
Клима се мења од када постоје време и људи и планета се увек адаптира. Али те стварне климатске промене које су природне нису, каже, оне о којима нам говоре силни скупови који се наводно њима баве, а до сада их је било 26 са овим у Глазгову који још траје, на којима сваки пут уследе још црње прогнозе, а после њих ништа не буде урађено.
Он подсећа да је још 2008. године британски министар финансија из периода Маргарет Тачер, Најџел Лосон записао да ту нема никакве науке, да су то невешти компјутерски модели који избацују оно што неко жели да се чује.
„Ово је квази-наука која се представља, али је невероватна њихова упорност. Пре пар година су на универзитету Ист Англија у Енглеској откривени мејлови професора како су лагали, а чији су радови били референце за климатске промене. И све се то зна, али се од тога не одустаје“, каже Љепојевић.
Запад би да надокнади економско заостајање
Пројекат је замишљен да се људи држе у страху, при чему се за климатске промене оптужује човек који својом активношћу, наводно, угрожава планету.
А када оптужују човека они мисле на поједине државе и ту, како каже долазимо до чисте политичке природе овог пројекта. Пошто је Запад у економском заостајању, онда од тих земаља који су му такмаци, попут Кине, Русије, Индије, тражи да смање своју привредну активност под изговором да спашавају планету. Притом о себи уопште не говоре, каже он и наводи примере:
„Пекинг, главни град Кине, емитује угљен-диоксида у атмосферу исто онолико колико и Монтреал у Канади. Али о томе нико не говори. Друго, захтева се да се гасе термоелектране на угаљ, пре свега због Кине, Индије и још неких земаља, а не спомиње се да Америка тренутно има 6.500 термоелектрана на угаљ. Велика Британија, која је још домаћин скупа у Глазгову, је пред сам самит, после 30 година, активирала један велики рудник угља на северу Енглеске, јер је активирала своје термоелектране на угаљ.“
Лицемерна политика Запада
Уз то, додаје он, Британија остатак угља продаје Европи од које тражи да угаси термоелектане на угаљ. Немачка је због затварања нуклеарних електрана постала највећи увозник струје у Европи и 60 посто те увезене је она произведена у термоелектанама на угаљ у Пољској и махом у источној Европи. У исто време Немачка је шамион у захтевима да се гасе термоелктране на угаљ, критичан је наш саговорник.
Сада је, подсећа он, хит прича о електричним аутомобилима који би у потпуности требало да замене бензинце и дизелаше до 2030. године, а нико се не пита одакле толика електрична енергија којом ће се напајати.
„То је једна
лицемерна политика која јесте прочитана књига, све је свима јасно. Међутим, створена је једна огромна глобална мрежа и то неће стати још дуго. То је једна велика обмана, а понашање шампиона тог модела, пре свега
Америке и европских земаља је заиста
ретко виђено лицемерје“, оцена је дугогодишњег дописника из Лондона.
Климатске промене су
велики и уносан посао, а посебно за разне невладине организације и фондације које се, наводно, баве
спасавањем планете.
Случај канадског лекара је само је још једна коцкица у тој слагалици, сматра саговорник Спутњика.
