Према наводима британског листа, многи Украјинци пре почетка руске специјалне војне операције „сматрали су Зеленског аматером који није у стању да се носи са одговорношћу положаја“.
„Међутим, 44-годишњи политичар се за своје место изборио демонстрирајући лидерске квалитете и отпорност“, наводи „Фајненшел тајмс“, правдајући свој избор тиме да је Зеленски, по њиховом мишљењу, постао „симбол глобалне конфронтације између либералних демократија и ауторитаризма“.
Зеленски је марионета Запада
Водећи истраживач за безбедносне студије Руске академије наука и војни експерт Константин Блохин верује да је украјински председник потребан Западу само зато што им је користан у борби против Русије.
„Они овим потезом желе да покажу шта значи бити лидер Украјине, земље, која је наводно постала „жртва руске агресије“. Међутим, украјинска држава је само оруђе западне политике усмерене против Русије, а председник ове земље постао је њихов савезник у борби против руске државе. Зато су га и прогласили за личност године. Зеленски је њихова марионета. И када им не буде потребан, брзо ће бити заборављен“, објашњава саговорник Спутњика.
Према мишљењу Блохина, Запад велича украјинског председника искључиво због његове антируске политике.
„На овај начин Запад показује солидарност и јединство са Украјином против Кремља. Међутим, овде се не ради о Зеленском. Запад би подржао сваког ко би се налазио на месту украјинског председника под условом да та особа води антируску политику. Значи, не ради се о самој личности, него о функцији коју та особа врши“, констатује стручњак.
Оруђе у борби против Русије
Да је украјински председник само оруђе Запада у борби против Русије слаже се и руски политиколог Владимир Корнилов.
„Докле год се Зеленски буде борио против Русије и радио све што му Запад нареди, он може да носи ову титулу у њиховим медијима и европским публикацијама. За то нису потребни неки нарочити лидерски квалитети нити чврстина. Украјински председник никада није био самосталан у доношењу одлука. Он извршава наредбе које му диктирају из Вашингтона и Лондана. Са ове тачке гледишта, он је сасвим прикладна фигура за њих“, објашњава саговорник Спутњика.
Извршавајући наредбе Запада и спроводећи антируску политику, Зеленски је изазвао сукоб у ком је погинуо велики број људи. Међутим, према речима Блохина, украјинском председнику уопште није жао свог народа.
„Њега за то није брига. Да му је жао, одавно би зауставио сукоб. Око 100.000 Украјинаца погинуло је у сукобу са Русијом. Али Зеленски наставља са тим јер је он, пре свега, под контролом Запада. И не жели да изађе из тога. Добија на томе поене иако зна да европске земље имају циљ да се на територији ове земље боре против Русије до последњег Украјинца“, констатује стручњак.
Иначе, „Фајненшел тајмс“ у оцени улоге Зеленског иде тако далеко да га чак пореди са Винстоном Черчилом који је водио британску владу током ратног периода од 1940.до 1945.године а затим од 1951. до 1955. Аутори чланка ипак напомињу да би се након завршетка сукоба Зеленски, као и Черчил, могао суочити са поразом на изборима. Британски лист такође наводи да се у Украјини увелико воде дискусије о томе да ли би ратни лидер био одговарајући кандидат да води земљу и у мирнодопско време.
Према образложењу главног уредника магазина „Тајм“, „било да нас битка за Украјину испуњава надом или страхом, свет је кренуо у корак са Владимиром Зеленским 2022.године“.
