Овако најновију вест из Белорусије за Спутњик коментарише стручњак за црквено право, Зоран Чворовић. Нови апостолски нунције, надбискуп Анте Јозић, предао је акредитивно писмо управо Александру Лукашенку који се после победе на изборима одржаним почетком августа ове године суочио са протестима.

Највећи број западних држава није признао Лукашенка на челу Белорусије. Отуда и запитаност како онда читати потез Ватикана тим пре што су званичном предајом акредитива надбискупа Јозића Лукашенку били непријатно изненађени католички бискупи у Белорусији. Први човек Конференције католичких бискупа,  надбискуп Тадеуш Кондрусевич одмах се упутио у Пољску на консултације.

Опстанак Лукашенка као нова стратегија глобалиста

Чворовић, професор Правног факултета у Крагујевцу, каже да се у тумачењу овог потеза морају узети у обзир односи унутар Римокатоличке цркве.

„Да би се разумео такав чин Свете столице, прво мора да се има у виду разлика, па и нека врста спора унутар Римокатоличке цркве од када је на њено чело дошао папа Франциско кога су отворено подржале глобалитичке структуре. Он је разним својим изјавама, од подршке хомосексуланим браковима, до ставова око канонизације Степинца, разгневио тврде римокатоличке кругове у које се могу убројати и конзервативни у Пољској. А пољски римокатолици су до сада имали пресудни утицај на римокатолике у Белорусији“, објашњава професор који се посебно бави црквеним правом.

Све ово заправо говори каква ће бити стратегија политичког Запада када је у питању Белорусија и сам Лукашенко и његова гарнитура, сматра Чворовић.

„Очигледно је да су они видели да не могу физички да уздрмају Лукашенков режим, да им је покушај наранџасте револуције пропао, па ће сада у тактици одвајања Лукашенка од Москве користити друге методе, комбинацију политичких уцена са давањем одређених привилегија“, недвосмислен је саговорник Спутњика.

Кад наранџаста револуција није прошла

Он сматра да се могу очекивати закључивања одређених споразума, давања донација. Ићи ће се, дакле, на релаксирање атмосфере, не би ли се Белорусија одвукла од Москве чији је утуцај појачан тиме што је она заштитила стабилност белоруске државе у тренутку када је била суочена са покушајем наранџасте револуције, истиче Чворовић.

Он сматра да предстоји период током кога ће Запад вероватно ићи са економским споразумима са Белорусијом, односно са споразумом о источном партнерству какав је ЕУ закључила са Грузијом и Јерменијом.

Да се овакав расплет ситуације ипак могао очекивати било је извесно када се надбискуп Јозић 21. октобра у Белорусији сусрео са замеником министра спољних послова Белорусије Сергејем Алејником и предао му копију акредитивног писма, чији је оригинал 20 дана касније уручио председнику Лукашенку. У саопштењу Министарства спољних послова је наведено да се  разговарало „о актуалним питањима и билатералној сарадњи, а потврђена је заједничка преданост унапређењу сарадње између Белорусије и Ватикана“, пренела је тада  Информативна католичка агенција.

Чворовић не сумња да ће и Лукашенко имати захтеве Ватикану.  Његов је циљ да се римокатоличке структуре у Белорусији ослободе пољског утицаја. Већ током пријема новог нунција изнео је молбу Светој столици да појача образовне установе у Белорусији, како би се школовао већи број римокатоличких свештеника Белоруса, како у земљу не би долазили пољски свештеници, напомиње наш саговорник.