ВАСКРС У РУСИЈИ: Шарена јаја и куличи са најмилијима
Фото: vostok.rs
Данас је у Русији можда мање верника у храмовима на Ускрс него што их је било током деведестих година. Али, они који долазе веру прихватају много озбиљније, не долазе из пуке радозналости.
Ускрс је, за 11 векова хришћанства у Русији, био и остао породични празник. По читавој земљи, почевши од Великог четвртка, пеку се куличи, спремају се сирне пасхе, боје се јаја на различите начине. Старински је обичај да се за Ускрс припреми богата трпеза, па чак и у скромним породицама, где су кулич и јаја били обавезни.
Обојеним јајима породице су се од давнина посебно поносиле. И остала храна која би се нашла на столу за празник, није се иначе спремала обичним данима. На Ускрс би се служило месо и то прасеће или телеће печење, уз друге специјалитете и неизбежни кулич и јаја.
Ускрс се обележава у кругу најближих. Такође, обичај је био да се током ускршњих празника посећују рођаци који далеко живе.
Осим тога, у кућама би се палиле све свеће, лампе и остали извори светлости, а у храмовима би током литургије биле упаљене све уљане лампе изнад икона и мноштва свећа.
Празнична литургија трајала је читаву ноћ. Свештеници храмова би по окончању службе светили јаја, куличе и пасхе које би донели верници.
На Ускрс, полазећи на честитање празника код блиских рођака или комшија, обавезно би се носила обојена јаја. Поздрављали би се и честитали речима „Христос воскрес — Воистину воскрес“ уз љубљење у образ три пута. Овај обичај се, иначе, сматра карактеристичним за словенске православне народе.
Фото: vostok.rs
Иако је након револуције обележавање црквених празника било забрањено, народ се довијао и смишљао начин да обележи Ускрс.
Алексеј Соколов, заменик главног уредника радио-станице „Вера“, каже да се традиција посећивања гробља развила током совјетског периода.
„Ако говоримо о народним обичајима, онда је најупечатљивији пример посећивање гробља. Ова традиција се развила током совјетског периода, јер се није могло ићи на литургију, с обзиром да су цркве и храмови масовно били затворени или срушени… Ипак, народ је желео да обележи празник.“
Данас се црква труди да верницима објасни да овај обичај нема упоришта у религији и да га више не би требало практиковати, напомиње он.
„Иако је сваке године све мање људи који иду на гробља, градске власти и данас организују појачан аутобуски градски саобраћај ка гробљима на Ускрс“, додаје Соколов.
Алексеј Соколов каже да је данас можда мање верника у храмовима на сам Ускрс, него што је било током деведестих година. Али, они који долазе, они веру прихватају много озбиљније, не долазе из пуке радозналости. Такође, Соколов каже да држава показује своју подршку тиме што читав државни врх присуствује литургијама широм земље.
Но, да се вратимо куличу. Овај ускршњи колач се прави од брашна, са додатком квасца и воде или млека. Од зачина се могу додати ванила, кардамон, мускатни орашчић, затим мало шећера и доста ситно сецканог сувог воћа и грожђица.
Колач се обично прави у облику цилиндра. Ипак, раније је у појединим деловима Русије био прављен у различитим облицима. Неки су га богато украшавали, а други, пак наменски врло скромно.
Осим тога, у Русији се за Ускрс прави и „сирна пасха“. Овај слаткиш је направљен од младог сира, павлаке, јаја, шећера и опет доста ситно сецканог сувог воћа. Смеса која се добије мешањем свих састојака ставља се у калуп облика пирамиде.
Посластица се, након вађења из калупа, украшава и служи на празничној трпези.
