„Вашингтон пост“: Морална дилема о касетним бомбама, Украјина као Србија ’99.

Протекле недеље Украјина је испалила касетну муницију коју је добила од Америке гађајући руске положаје. Ова врста наоружања забрањена је у 123 земље, укључујући велики део чланица НАТО, али Сједињене Америчке Државе, Русија и Украјина нису потписнице конвенције Уједињених нација из 2008. године која забрањује њихову употребу, производњу, складиштење и испоруку.

До употребе касетне муниције долази у веома осетљивом тренутку сукоба. Украјинска офанзива иде спорије него што би неки западни званичници желели, а Русија се повукла из Споразума о житу, једине успешне веће дипломатске иницијативе у досадашњем току конфликта, пише „Вашингтон пост“.

Према ранијим извештајима овог листа, украјинске јединице покушавају да пробију руске редове и положаје на истоку и југу који су минирани, а украјински званичник изјавио је да касетну муницију користе управо да би пробили руске линије.

Касетна муниција експлодира у ваздуху пре него што распрши десетине до стотине мањих експлозивних пуњења на широком простору, понекад величине фудбалског терена. Наоружање које је послато Украјини су артиљеријске гранате које могу да буду испаљене са хаубица које су западне државе испоручиле овој земљи прошле године.

Бајденова администрација месецима је већала да ли да испоручи касетну муницију, пре него што је донела одлуку почетком месеца.

Председник Џозеф Бајден морао је да се позове на посебна овлашћења која се тичу националне сигурности како би заобишао амерички закон који забрањује испоруку касетних бомби које имају удео неексплодираних средстава која могу остати у земљи већи од један одсто. Код муниције која је испоручена тај проценат је 2,35 одсто, мада неки стручњаци сматрају да је он много већи.

Амерички званичници уверавају јавност да ће помоћи Украјини у деминирању територија које су гађане овом врстом муниције, али ипак одлука је изазвала критике европских влада и америчких савезника, организација за заштиту људских права, америчких демократа. У јуну је 38 организација, међу којима су Хјуман рајтс воч, америчка канцеларија Уницефа, агенције УН за децу, послало писмо Бајдену у којем се тражи да се ова муниција не шаље Украјини, али је то ипак учињено.

САД имају дугу и срамотну историју употребе ове врсте наоружања која укључује ваздушне кампање у Ираку и Србији, а користила се и у Вијетнамском рату.

У Лаосу, неексплодиране бомбе које је Америка бацила пре више од пола века убијају цивиле и дан-данас.

Украјина је постала најминиранија земља на свету са приближно 180.000 квадратних километара, пространство веће од Флориде, за коју се сматра да је контаминирано. Нове испоруке касетне муниције само ће продубити проблеме.

Аналитичар из Одесе Михаил Бочјуркив каже да ће касетна муниција донети само привремену предност на фронту Украјини.

„Када се рат заврши, смртоносно наслеђе овог контроверзног оружја остаће усађено у украјинско тло у годинама које долазе“, навео је он.

Критичари такође наводе да испорука овог наоружања поткопава Бајденову наводну посвећеност међународном поретку заснованом на законима, јер државе засноване на праву повлаче црвену линију код употребе оружја за масовно уништење или оног које представља огроман ризик за цивиле.

Па ипак, украјинска влада је та која је тражила ову муницију. И Русија и Украјина користе огромне количине муниције, а касетне бомбе помоћи ће Кијеву да се за сада одржи на фронту.

„Наша и украјинска морална начела у овом рату полазе од чињенице да подржавамо земљу која је под бруталним, свирепим нападом свог суседа са ракетама и бомбама које засипају градове, убијајући цивиле, уништавајући школе, цркве, болнице“, рекао је новинарима саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен.

Како је навео, помисао да је „обезбеђивање Украјини оружја како би могла да одбрани своју земљу и заштити цивиле упитно с моралне стране – ја то сматрам упитним“.