Украјинска војска је суочена са критичним недостатком пешадије, што води ка исцрпљености и опадању морала на линији фронта, наводе војници распоређени на фронту у разговору за Вашингтон пост – у питању је опасан развој догађаја за Кијев после скоро две године жестоког, крвавог рата са Русијом.

У интервјуима који су обављени дуж линије фронта претходних дана, десетак војника и заповедника изјавило је за Вашингтон пост да је недостатак људства сада њихов акутни проблем, пошто је Русија обновила офанзивну иницијативу на бојном пољу и појачава своје нападе.

Заповедник једног батаљона у механизованој бригади у источној Украјини каже да његова јединица тренутно има мање од 40 пешадинаца – војника распоређених у фронтовским рововима који задржавају руске нападе. Потпуно попуњени батаљон требало би да их има више од 200, истиче он.

Командир у пешадијског батаљона у другој бригади каже да је његова јединица готово исто толико исцрпљена. Војници са којима су вођени разговори говорили су под условом да остану анонимни, зато што им није допуштено да јавно говоре, па би могли бити кажњени због изношења својих ставова.

Буџет под притиском

Извештаји о акутном недостатку трупа пристижу баш у време када се председник Владимир Зеленски припрема да смени заповедника војске, генерала Валерија Залужног (у међувремену смењен; прим. НС). Једна од главних несугласица јесте управо колико војника је потребно да Украјина мобилише.

Канцеларија украјинског председника одбила је да коментарише ове наводе, упућујући да се питања проследе Министарству одбране, који нас је само упутило на украјински Генералштаб. Генералштаб није одговорио на захтев за коментаром.

Залужни је Зеленском рекао како је Украјини потребно близу 500.000 нових војника, према наводима двојице људи упознатих са овом темом, али председник се успротивио овој бројки, што приватно, што у својим јавним наступима. Зеленски је указао да жели да му украјинско војно вођство аргументовано образложи због чега је потребно толико регрута и изразио је забринутост око тога како ће их Кијев плаћати.

Финансијска помоћ западних партнера не може бити коришћена да се исплаћују плате војницима, а украјински буџет је већ под притиском, док је пакет помоћи вредан 60 милијарди долара, који је предложио амерички председник Бајден, заглављен у Конгресу. ЕУ је прошле недеље коначно одобрила пакет помоћи вредан отприлике 54 милијарди долара, након вишенедељог одлагања због противљења мађарског премијера Виктора Орбана.

Дебата у Кијеву о мобилизацији – као и о томе колико би држава требало да је повећа – разљутила је војнике на линији фронта. Олександер, заповедник батаљона, рекао је да су чете у његовој јединици у просеку попуњене 35% од онога колико је предвиђено. Други заповедник батаљона из јуришне бригаде рекао је да је то типично за јединице које изводе борбене задатке.

Упитан колико је добио нових војника – не укључујући оне који су се вратили након опоравка од повреда – Олександар је рекао да је његовом батаљону послато свега петоро људи током претходних пет месеци. Он и други команданти су рекли да су нови регрути углавном слабо обучени, што аутоматски ствара дилему о томе да ли треба неке од њих сместа послати у борбу, пошто су у сваком тренутку потребна појачања, иако ће по свој прилици бити повређени или убијени зато што им недостају потребне вештине.

„У основи свега је мањaк људства”, рекао је Олександар. „У ком правцу идемо? Не знам”, додао је, „Нема позитивних изгледа. Апсолутно никаквих. Завршиће се великим бројем мртвих, и на крају – општом пропашћу. Највероватније је да ће линије фронта доживети колапс, сличан ономе какав се непријатељу десио 2022. године у Харковској области”.

У јесен 2022, Украјинци су се окористили слабим тачкама у руској линији фронта – где су московске снаге биле слабо попуњене – након чега су успели да ослободе већи део североисточних региона у брзој једнонедељној септембарској офанзиви. Руски председник Владимир Путин је на овај срамни пораз одговорио објављивањем мобилизације у својој земљи.

Украјинска скупштина је у процесу преиспитивања закона о мобилизацији, чијим би се изменама смањила минимална старост регрута са 27 на 25 година (закон је накнадно усвојен; прим. НС). Али законодавци који раде на закону, као и сами војници, признају да је Кијев подбацио у објашњавању јавности зашто је нужно слање додатног људства на фронт. Уместо тога, поруке које су послате народу биле су конфузне, а Зеленски и Залужни су износили контрадикторне тврдње, што је стварало утисак да постоји унутрашњи њукоб.

У августу, Зеленски је отпустио шефове украјинских регионалних војних регрутних одсека, наводећи забринутост због корупције. Али пошто су неке од ових позиција остале упражњене – мобилизација је такође запала у стање застоја – истиче виши војни званичник. Заповедници на бојишту потврдили су да им је од јесени пристигло врло мало људи.

„Имамо директних проблема са људством”, истиче Микита, заменик заповедника команданта батаљона. „Зато што је ово рат, и гине пешадија која је у одбрани“. „Разговарам са мојим пријатељима, који су такође официри у другим јединицама, и онима који су у пешадији. Иста ситуација је скоро свуда”, додаје Микита.

Потреба за демобилизацијом

Такође је проблематичан недостатак муниције и наоружања. Командант чија је јединица недавно размештена на нови одсек фронта у источној Украјини рекао је да добија 10 граната за две хаубице.

Зеленски је признао да су се испоруке артиљеријске муниције успориле, јер се Европа бори да произведе довољно граната које би задовољила украјинске потребе, док је изгласавање новог вашингтонског пакета помоћи у застоју.

Недостатак људства може да доведе до домино ефекта, говоре украјинске трупе распоређене на линији фронта. Посебно зими, када су временски услови тешки, пешадија би требало да се ротира отприлике после три дана. Али пошто јединицама недостају војници, размештање се продужује – или људство које је распоређено у позадини бива распоређено на фронтовске дужности, упркос томе што су за то лоше припремљени. Војници који су ментално и физички исцрпљени, зато што су преоптерећени и не могу да бране своје положаје, омогућавају да Русија – која располаже већом живом силом и већом количином муниције – напредује.

„Њих мора неко да одмени”, рекао је Олександар, заповедник команданта. „Нема никога да их замени, тако да они овде бораве дуже, опада им морал, обољевају и трпе промрзлине. Они су на измаку снага. Нема никога да их одмени. Фронт пуца. Фронт се урушава. Због чега нема никога да их одмени? Зато што немамо људи – нико не долази у војску. Због чега нико не долази у војску? Зато што држава није рекла људима да је потребно да долазе у војску. Држава није успела да објасни људима да би требало да иду у војску. Оних који су знали да је требало да иду већ је понестало”.

Серхиј (41), командир вода који се бори у Авдијевки – месту најинтензивнијих руских напада – рекао је да он и његови људи ретко буду ротирани након три дана. Чешће се дешава да до ротације прође пет дана, или чак 10.

Дмитро, још један заменик заповедника батаљона из друге бригаде, рекао је да његови пешадинци углавном добијају два дана одмора након пет или 10 дана држања линије. А због тога што је већина његових војника старија од 40 година, њихова слаба физичка спрема додатно отежава борбу.

„Можете то осетити, људи су исцрпљени и морално и физички”, рекао је Серхиј. „Врло је тешко, временски услови, беспрекидно гранатирање. Све то оставља велике последице по људску психу”.

Недостатак ротације је проблем широм украјинске војске, не само код пешадије на линији фронта. Војници могу да добију неколико дана отпуста да оду кући и виде своје породице, али ретко више од тога. Они кажу да су и даље мотивисани да се боре против руских нападача, али да им је такође потребан одмор и више људи иза њих.

Зеленски је такође затражио од војске и парламента да припреме закон којим би се демобилисали они који се боре скоро две године. Чланови скупштине који раде на закону рекли су да расправљају о плану о отпусту, или „демобилизацији” војника који су на линији фронта током 36 месеци. Али то захтева слање људи који би их одменили.

„Сваки војник мисли о неком момку који шета у Дњепру, Лавову или Кијеву”, поручује Микита. „Они мисле о њима и такође желе да се одморе. Наравно, у њиховим главама се помаља мисао: неки момци се шеткају наоколо, док смо ми овде”.

За Вашинтгон пост пишу Исабел Каршудјан и Анастасја Галучка

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард

Извор: Вашингтон пост

Насловна фотографија: Alice Martins/The Washington Post