Европска унија је убиједила Вашингтон да одустане од значајног дијела санкција Русији и амерички Конгрес се обавезао да ће завести само оне санкције око којих се усагласи са савезницима у Европи, увјерен је и „начелно задовољан“ предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
Да је ово могуће, сматра и компанија састављена од руског Газпрома и европских фирми које граде Сјеверни ток 2, и из чијег је сједишта у Швајцарској стигла порука да би америчке санкције које би погодиле предузећа из ЕУ морале бити преиспитане заједнички између Вашингтона и Брисела.
А, поручује се из Швајцарске, радови на Сјеверном току 2 се настављају уз учешће њемачких фирми Винтершал и ЕОН, француске компаније Енжи, аустријског ОМВ и англо-холандског предузећа Шел.
Агенција Блумберг је у опсежној анализи навела да Газпром „већ неко вријеме ради и на најгорем замисливом сценарију“, па је тако већ прије више мјесеци у Сингапуру набавила технологију и постројења за цијеви гасовода испод Балтичког мора.
А циљ је да се у ствари удвостручењем моћи постојећег Сјеверног тока 1 дође до капацитета испоруке од 110 милијарди кубних метара гаса Њемачкој и Европи.
Јункер је казао „да и даље вјерује да смо ми савезници с Америком“, и предочио да, у супротном: „Ми морамо бранити наше економске интересе у односу на САД и то смо спремни да учинимо у року од пар дана“.
Такав корак ће, рекао је Јункер, Европска комисија предузети ако се испостави да би америчке санкције „специфично нанијеле штету компанијама из ЕУ које послују с Русијом на сектору енергетике“.
Јункер своје увјерење и „начелно задовољство“ објашњава и тиме да је он већ раније, на састанцима Г7 у Таормини и Г20 у Хамбургу, то предочио америчким партнерима и „као исход је значајан дио спреманих санкција Русији остављен по страни“.
ЕК је навела и да санкције против Москве, уведене прије свега због кризе у Украјини и припајања Крима Русији, морају бити једнодушно усаглашене од Групе 7 да би се издејствовало спровођење Споразума из Минска за рјешење украјинске кризе.