Европска унија покренула је нову процедуру против Пољске због спорне реформе правосуђа, која ће данас бити окончана усвајањем Закона о Врховном суду који предвиђа превремено пензионисање готово 40 одсто судија у тој земљи.

Брисел је отворио опсежну истрагу о владавини права у Пољској, јер сматра да та мера подрива принцип независности правосуђа, а овај потез Пољске могао би да резултира укидањем прва гласа Варшави у институцијама уније.

Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду сматра да су дешавања у Пољској доказ политичке кризе у ЕУ, која сада добија сасвим нову димензију. До сада смо имали сукобљавања по хоризонтали, између држава чланица, око избегличких квота, расподеле буџета, безбедносних политика, али она сада прераста у сукоб по вертикали, односно по дубини и тиче се саме суштине функционисања Европске уније, каже Проковић.

„Велике земље, пре свих Немачка и Француска, навикле су да врше притисак на мање утицајне државе преко треће и тзв. четврте гране власти. Нова Влада најавила је пре годину и по како ће разграђивати тај вертикални механизам утицаја Европске уније на Пољску. Формално правно посматрано, не видим неки велики проблем у промени закона, али Француска и Немачка то очигледно схватају као политичку поруку и сукоб по вертикали европских интеграција који може имати несагледиве последице“, каже Пророковић.

Иако је и раније било повремених санкција за поједине земље уније које нису до краја доследно пратиле политику Брисела, оне су се углавном односиле само на поједине институција и имале су ограничен рок дејства. Међутим, Пољска би могла да буде „кажњена“ укидањем права гласа Варшави у институцијама ЕУ. Био би то преседан, јер се нешто такво није дешавало у прошлости, каже Пророковић.

„Вероватно би се политички рат између Брисела и Варшаве продубио, а како би све то у некој ближој перспективи текло, у овом тренутку не могу да предвидим. Оно што је извесно јесте да Влада Пољске не намерава да одустане од прокламованих циљева које је премијерка Шилдо дефинисала у претходном периоду. После сета медијских закона, они су прешли да уређују област правосуђа и Бриселу ће бити врло тешко да пронађе адекватан одговор на те поступке, а да не дође до ескалације кризе“, оцењује саговорник Спутњика.

На питање да ли ће нека од земаља уније подржати Пољску, јер, да подсетимо, Мађарска је подржала Варшаву у више наврата, као и Пољска њу, на различитим инстанцама европских институција, Пророковић каже да очекује нове кандидате који ће подржати Пољску.

„Не бих их делио на државе које ће подржати овај потез Пољске, пре бих сагледавао које политичке групације и странке ће стати на њену страну“, истиче Пророковић.

Он очекује подршку Пољској из свих земаља чланица уније, с тим што ће је, како каже, негде подржати владајуће структуре, то ће бити у мањој мери, а у већој мери ће бити изражена подршка опозиције у низу држава.

Европска комисија саопштила је да је „спремна да настави дијалог о владавини права“ упркос отварању казнене правне процедуре.