Свијет би се могао наћи пред банкротом – више од 30 одсто свих државних обвезница земаља еврозоне има негативну каматну стопу, а у елитном клуби развијених – Г7 обим државног дуга је повећан за скоро 40 одсто!Када се сабере негативна каматна стопа у еврозони, она износи два трилиона евра у хартијама од вриједности – наводи британски „Телеграф.“
Такво стање ствара додатни терет за макроекономску ситуацију и пријети финансијској стабилности еврозоне.
Од када је Европска централна банка покренула политику смањења негативног темпа раста државних облигација, оне су постале као лавина – наводи лист.
Ако се гледа свака држава посебно, статистика је још гора.
Према подацима инвестиционе банке „Џефрис“, скоро 70 одсто њемачких облигација има негативни принос, а у Француској је тај показатељ 50 одсто.
Шпанија прије неколико година није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто.
„Телеграф“ пише да у свјетској економији постоји велики број забрињавајућих сигнала.
Порастом потражње у економији, она постаје све зависнија од повећања дугова држава.
Финансијска криза требала је да ликвидира „кредитни мјехур“, али је мало знакова да ће се ситуација развијати у том смјеру.
Џозеф Штиглиц, добитник Нобелове награде за економију и професор Колумбијског универзитета, упозорава да је само у Г7 обим државног дуга повећан за скоро 40 одсто, а то је 120 одсто укупног БДП-а од почетка кризе.
У исто вријеме, општи дуг приватног нефинансијског сектора већи је за 30 одсто.
Централне банке једна за другом, с циљем борбе са негативним тенденцијама, почињу да штампају новац. Тако су поступили у САД, Енглеској, Јапану, а сада и у ЕУ.