УЗАВРЕЛО НА АРКТИКУ: Запад тражи од Русије Северни морски пут

Генерални секретар НАТO-а Јенс Столтенберг заложио се за дијалог са Русијом о проблемима Арктика, јер је то у интересу свих страна.

Сведоци смо да је Русија повећала своје присуство на Арктику, да је тамо више подморница, више маневара, али истовремено сматрам да је важно трудити се да не повећавамо напетост на Северу, рекао је Столтенберг.

Војно-поморски експерт Василиј Дандикин каже да је Столтенбергова теза тачна, а објашњава и зашто.

„Уочена је повећана активност америчких подморница чији је главни циљ да ометају делатност руских атомских подморница под ледом Арктика. Зато је Русија заиста појачала своје присуство, јер жели да покаже да није беспомоћна у овом стратешки важном региону, као и да ће америчке подморнице наићи на адекватан одговор. Дивизија којом је ојачано руско војно присуство на Арктику је јединствена и нема јој сличне у осталим националним флотама. Та дивизија може да изведе не само локалне, већ и стратешке задатке. Ту конкретно мислим на задатке у вези са другим атомским подводним пловећим објектима“, прецизира Дандикин.

Иван Коновалов, директор московског Центра за стратешку конјуктуру, подсећа да се Русија залаже за јачање безбедности на Арктику.

„Столтенбергова изјава је чисто декларативне природе и не више од тога. Противречности између Русије и НАТО-а постоје у веома широком контексту, као уосталом и између Русије и Запада. Те противречности се свакако односе и арктички регион и идеја о сарадњи, према мом мишљењу, у оваквим околностима, нема смисла“, оцењује руски експерт.

Он додаје да и Русија може да даје декларативне изјаве као што то чини Столтенберг.

„Ето, и ми се придружујемо његовом апелу да се ојача безбедност овог региона. Али да ли реално постоји сарадња између Русије и НАТО-а? Не!, изричит је Коновалов.

Ако НАТО већ жели сарадњу с Русијом, пита он, зашто је минирао рад Савета Русија-НАТО.

„Ако они желе сарадњу у било којем региону, па нека то буде и арктички, онда се мора обновити сарадња између Русије и НАТО-а. Постојао је Савет Русија-НАТО који је одлично функционисао и то на веома високом нивоу, али га је НАТО у једностраном поретку урушио наводно због Мајдана 2014. године. Од онда нема никакве сарадње“, констатује Коновалов.

Позив генералног секретара Алијансе Столтенберга стиже иначе непосредно пошто су амерички војни званичници саопштили да разматрају могућности обуздавања Русије на Арктику. Командант Обалске страже САД, адмирал Пол Цукунфт поручио је да Вашингтон сматра да Северни морски пут треба да буде коридор отворен за читаву међународну заједницу. У преводу, то значи да Русија треба да се одрекне свог стратешко ресурса у корист слободног тржишта.

„Цивилна истраживања у овом случају су од секундарне важности, али су свакако битна у контексту успостављања трасе Северног морског пута, као и изградње лука где би се прерађивали ресурси. Неколико пута смо наглашавали да Арктик није зона која припада само Русији, већ човечанству. Ипак, порасла је активност америчке флоте, Канада развија арктичку војску, Норвешка се прикључује. Чак и државе које не припадају арктичкој зони усвајају мере за развој флоте ледоломаца“, објашњава Дандикин.

Како каже, хладна арктичка зона постаје „реално усијана“.

„Како би заштитила своје интересе, Русија заиста појачава своју копнену, морску и ваздухопловну војску у тој регији“, наводи саговорник Спутњика.

Иван Коновалов сматра да се иза учесталих изјава западних званичника о Арктику крије само једно — борба за ресурсе.

„Ако говоримо о ресурсима, онда је то ипак будућност, нека даља перспектива. Русија јача своје присуство на Арктику, створили смо добру арктичку војску, оперативно-стратешку команду Север, на основу Северне флоте. Русија ради на стварању војне инфраструктуре и свима је јасно да предстоји борба. Макар дипломатска борба, јер је Запад свестан ресурсне базе Арктика, али и предности употребе Северног морског пута“, закључује овај експерт.

Руски званичници су више пута истицали да нема милитаризације Арктика, али да се Русија спрема да одговори на широк спектар потенцијалних претњи. Вицепремијер Дмитриј Рогозин недавно је објаснио да је циљ активности Русије на Арктику осигурање мирних услова за живот и рад, а никако милитаризација. Русија, подсетимо, активно ради на читавом спектру арктичких пројеката, што је и један од приоритета развоја земље.