УЗ ПОМОЋ АМЕРИКЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: Украјински рат за прошлост без Русије

У Украјини очекују још само да председник Петро Порошенко стави свој потпис на сет закона о „декомунизацији”, који је недавно изгласан у парламенту, па да могу затвором од пет до десет година да казне сваког грађанина који буде испољавао другачије виђење украјинске историје од сада већ званичног става да су комунизам и нацизам једнако зло.

Поред забране производње, ширења и јавне употребе њихових симбола (комунистичких од 1917. до 1991. и нацистичких 1939. до 1945), као и „свако јавно порицање криминалног карактера” комунистичког и нацистичког режима, нова законска пракса подразумева отварање бивших архива КГБ-а, замену руског термина „Велики отаџбински рат” европским „Други светски рат”, а обезбедиће и јавно признање свакоме ко се борио за украјинску независност у 20. веку.

Колико су дубоке поделе и различита виђења историје илустративно показује и то што Русија и Украјина ове године неће заједно обележавати годишњицу краја Другог светског рата, јер ће Кијев својом парадом 8. маја обележити Дан сећања и примирја. Заједничког, руско-украјинског, полагања венаца неће бити ни у Бечу на централном гробљу и споменику војницима бившег Совјетског Савеза. Ове године, тек пошто је Москва послала позиве светским лидерима за прославу Дана победе, увек слављеног 9. маја, Украјина је одлучила да културним и протоколарним програмом, на који је и она позвала светске лидере, дан радније обележи улогу Украјине у Другом светском рату и његов завршетак који пада, како кажу, у 23.10 часова.

Порошенко ће за који да својим потписом на четири нова закона дати легитимитет властитој тези да су Адолф Хитлер и Јосиф Висарионович Стаљин једнако одговорни за почетак Другог светског рата. Наиме, на дан када је у украјинском парламенту (9. априла) усвојен овај закон, Порошенко је рекао: „Хитлер је заједно са Стаљином иницирао крваве борбе, а потом су покушали да заваде и поделе Европу.”

Ако некоме ова изјава звучи скандалозно, онда он не прати политичке трендове. У последњих двадесетак година, откако су ови процеси започети у бившим совјетским републикама, балтичким земљама, а потом и у Пољској, уз истомишљенике из САД, у ЕУ су радећи на политичком јединству одлучили да избришу стране из Другог светског рата и властите националне прошлости. Тако је дошло до поређења Совјетског Савеза са нацистичком Немачком, а комунизам је изједначаван са нацизмом. Како је Русија наследник СССР-а, пут води до једноставног закључка да Руси сносе исту кривицу за рат.

На „открићу” украјинског председника претходно је радио званични Брисел, па је Европски парламент усвојио неколико резолуција које изједначавају злочине комунизма и нацизма. После усвајања резолуције у Парламентарној скупштини Савета Европе у јануару 2006. године „О потреби међународне осуде злочина тоталитарних комунистичких режима”, Прашке декларације из 2008, која се односи на „разоткривање злочина комунистичких режима источне Европе, обештећење жртава и обезбеђење мера да се они више не понове”, у Европском парламенту је у априлу 2009. године усвојена резолуција о европској савести и тоталитаризму, и установљен је Дан сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима: фашизма и комунизма.

Каква је улога САД у овом изједначавању кривице види се кроз недавну одлуку Савета безбедности УН, када се на предлог Москве крајем новембра прошле године у Њујорку гласало о Резолуцији против величања нацизма.

Против резолуције у којој се изражава озбиљна забринутост због успона екстремистичких покрета и политичких партија које пропагирају расизам, етноцентризам и ксенофобију, које се баве ширењем идеологије фашизма и расне надмоћи, гласале су САД, Канада и Украјина. Међу 115 чланица УН које су подржале усвајање ове резолуције није била ни једна чланица ЕУ, а Србија је била једина држава у региону која је гласала за резолуцију којом се, између осталог, „осуђује слављење нацистичког покрета и бивших чланова организације ’Вафен-СС’, отварање споменика и меморијала и одржавање јавних демонстрација са величањем нацистичке прошлости, покрета и неонацизма”.

Из Брисела је тада стигло објашњење да ову резолуцију схватају као покушај да Москва злоупотреби „покушај борбе против неонацизма у контексту кризе у Украјини”.

Русија је поводом усвајања украјинских закона о „десовјетизацији” оптужила Кијев за „прекрајања историје” и коришћење „правих тоталитарних метода”. Председник Владимир Путин се недавно у емисији у којој је одговарао на питања грађана осврнуо на ову теме и рекао да је немогуће изједначити нацизам и стаљинизам. „Због тога што су нацисти директно, отворено и јавно прогласили једним од циљева своје политике истребљење Јевреја, Рома и Словена. Покушај да се изједначе је без основа”, објаснио је Путин.

Новинар британског „Гардијана”, који је писао о овој теми, наводи да се један од тих закона бави „Правним статусом и давањем почасти борцима за украјинску независност у 20. веку” и да подразумева дуг списак појединаца и организација за људска права, од активиста до герилаца оптужених за етничко чишћење. То би омогућило ветеранима Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије, следбеницима Стјепана Бандере, да добију државне бенефиције, а нови закон који кажњава негирање или непоштовање њихове улоге у борби за украјинску независност представљаће незаконито „скрнављење сећања”, пише овај лист.

Такође се констатује да ће чак и површно познавање улоге Бандере и две поменуте војске открити колико је била спорна њихова улога – не само за Украјину и Русију, него и за Европу, посебно Пољску, дакле, све актуелне савезнике Украјине против Русије.

Данас у борби против побуњених грађана источне Украјине део припадника војске себе назива следбеницима Бандере. Русија „бандеровце”, и оне из Другог светског рата и ове данашње, сматра нацистима. „Бандеровци” су се борили против совјетских партизана и Црвене армије, али и Пољака који их сматрају злочинцима због покоља близу 100.000 Пољака и Јевреја 1943. и 1944. године. Када је 2007. године у Лавову откривен споменик Бандери, пољска мањина у Украјини је то оценила као провокацију. Бивши председник Украјине Виктор Јушченко је 2010. Бандери доделио назив хероја, а одлуку је потом поништио следећи председник Виктор Јанукович.

Један украјински историчар је констатовао да је историја Украјине нажалост толико контрадикторна да никако не може да буде стабилизујући фактор. „Док се земља бори за своју будућност, рат се води како бисмо повратили своју прошлост”, закључио је овај Украјинац.

Тагови: ЕУ, Петро Порошенко, Русија, Украјина