Наиме, Русија је у Севастопољу разместила други дивизион лансирног противракетног система С-400 са циљем да контролише ваздушни простор над Чонгаром и Армјанском на граници са Украјином, односно да на време примети и, ако је потребно, уништи ваздушне објекте који представљају претњу за Крим.

Руски безбедносни извори ову одлуку правдају појачаном агресивном реториком према Криму од стране Украјине, као и недавним тестирањем крстарећих ракета коју је спровела украјинска војска, с обзиром да је, како тврде, трајекторија лета тих пројектила била практично непредвидива.

Међутим, будући да довлачење било каквог наоружања на Крим представља трн у оку Западу, одмах се тим поводом огласио Кремљ, а портпарол руског председника Дмитриј Песков нагласио је да ове мере не би требало доживљавати као претњу било коме, већ као суверено право Русије на одбрану од потенцијалне опасности.

Када је реч о томе каква је улога новог ПВО система на Криму, Алексеј Подберјоскин из центра за војно-политичка истраживања руског Универзитета за међународне односе објашњава да ће С-400 пре свега штитити полуострво од високотехнолошких средстава ваздушног напада, извиђачких, али и војних авиона, као и од балистичких ракета малог и средњег домета.

На Криму су, како појашњава, размештене руске копнене јединице, морске и ваздушно-космичке снаге – све то гарантује Русији безбедност на јужном и југозападном правцу. Може се рећи, наглашава, да размештањем С-400 на Криму руска војска заокружује процес распоређивања средстава ваздушно-космичке одбране дуж граница Русије.

Према његовим речима, модерни рат је рат у којем се користе средства ваздушно-космичког напада и безбедност земље пре свега зависи од тога да ли она има капацитете да се заштити или не. „А пошто је С-400 универзални систем одбране, може се рећи да је руско небо сада веома добро заштићено“, подвлачи Подберјоскин.

Са друге стране, Иван Мезухов, председник кримског Регионалног института за политичке комуникације, не сматра да ће размештање система С-400 на Криму изазвати пораст тензија у региону, али да ће свакако грађанима полуострва улити сигурност.

Када је реч о могућим контрамерама НАТО-а, Мезухов подсећа да је Алијанса појачала активност у Украјини одмах након државног удара 2014. године – бродови НАТО-а од тог тренутка све чешће упливавају у Црно море, а НАТО војници одржавају вежбе са Украјином.

„Не искључујем да ће, након што је Русија распоредила на Криму нове системе С-400, НАТО издвојити додатне паре за различите активности у Украјини. Такође, врло је могуће да ће Алијанса реаговати тако што ће одржати нове заједничке вежбе са украјинским снагама“, закључује Мезухов.

Иначе, не треба занемарити чињеницу да је недавно руски војни врх најавио да ће и Балтичка флота ускоро добити противваздушни систем С-400, чиме ће обе руске флоте на западу земље добити најсигурнију ваздушну одбрану која је тренутно у оптицају.

Поред тога, најављено је и да ће ускоро бити реализована целокупна модернизација морнаричке авијације, те је у плану да све четири флоте – Црноморска, Балтичка, Северна и Пацифичка добију вишенаменске ловце Су-30СМ. Поред ловаца, флоте ће добити и нове хеликоптере Ка-27М који би требало да постану ударна песница руске авијације у борби против подморница.