Упозорење Западу да се не преигра – Русија послала јасну поруку шта неће толерисати

На почетку Специјалне војне операције Русија је имала став да неће употребити нуклеарно оружје док не буду угрожени њени витални национални интереси. Сада схвата да се преко вођених авио бомби и крстарећих ракета које Украјини даје Запад угрожавају не само новопридружене територије, већ и унутрашњост Руске Федерације, каже генерал Митар Ковач.

Уочи Специјалне војне операције Руска Федерација јасно је уочила да не може даље да трпи ударце Запада и да су угрожени њени витални национални интереси. Руско политичко и војно руководство извагало је да мора да штити те интересе и јасно саопштило свету да нико не сме да се меша у тај сукоб и да је Запад од Украјине створио пронацистичку и пронатовску творевину.
Да би Русија била сигурна, морала је да изврши денацификацију и демилитаризацију такве државе, подсећа Ковач, генерал у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума.

Међутим, како се урушавала војна моћ Украјине, на Западу су све више били спремни да војним средствима и новцем надокнаде слабост Кијева. Сада се поново неко на Западу преиграо и мисли да све убојитијим конвенционалним снагама и средствима има право да води конвенционални рат са Русијом, рекао је Ковач у емисији „Од четвртка до четвртка“.

До сада је, додаје наш саговорник, Русија то некако и толерисала, али ако се тако настави више неће моћи, поготово ако се поред оружја Украјини буду упућивале и војне јединице. Ковач подсећа да је покушано да се на нивоу европског дела НАТО направи неки консензус, тако да свако сходно својој могућности издвоји део снага за западни део Украјине. Међутим, како каже, само је питање дана када би се ти контигенти нашли на фронту што би неминовно довело до ширег конфликта који би сигурно прерастао у европски рат.
Запад превршио сваку меру

Америка, с друге стране, не мари много за европске партнере и веома је могуће да би пустила да се одвија такав рат без ње, изузимајући ваздухопловну подршку и обавештајно извиђачку делатност, али сигурно не би учествовала својим копненим снагама. Кад би дошло до ескалације тог рата, уверен је Ковач, Американци би без проблема могли да кажу Европљанима, баш као и за буџет у оквиру НАТО, да је то њихов простор, да је то њихов рат и да виде како ће и шта ће.

Ковач коментарише и поруке које последњих дана Русија упућује европским земљама, као и најаву маневара на којима ће се увежбавати употреба нестратешког нуклеарног наоружања.
„Русија не прети, већ само информише, пре свега Британију и Француску, да уколико упуте своје снаге могу да постану мете руских ракетних јединица и авијације. Чини ми се да је Емануел Макрон то за сада озбиљно схватио. Русија је одавно имала право да се на овакав начин односи према водећим државама Запада, још од онда када су њихова борбена средства почела да дејствују по Криму, по Белгородској и Курској области па чак да угрожавају и неке области у околини Москве. Ово сада је превршило сваку меру и упозорења у вези с нуклеарним снагама говоре у прилог томе да се ради о озбиљној намери. Русија не треба да троши своје снаге против толико држава које сада не дају само оружје и опрему него и војнике. Зашто би руска безбедност била угрожена конвенционалним ратом од толико европских држава када је легитимно употребити тактичко нуклеарно оружје? Уколико би дошао већи контигент западне војске на простор Украјине, до таквог сукоба сигурно би и дошло“, категоричан је Митар Ковач.

Французи, Пољаци и Британци на украјинском фронту?
С друге стране, према речима Ковача, иако је идеолог и стратешки усмеривач Запада Америка, Американци су суздржани у претњама Русији, за разлику од председника Француске који каже да ће бити спреман да ангажује француске снаге у случају пробоја фронта или нестанка могућности украјинских оружаних снага да га бране.
Тај експеримент који они чине са ојачаним батаљоном и различним специјалностима, сматра наш саговорник, наноси им политичку штету, а видимо да и њихово друштво не даје подршку за војно уплитање у тај конфликт.

У томе би, каже Ковач, сем Француске могли да учествују Пољаци и Британци, при чему Пољаци након искуства које су имали дајући јединице и појединце да ратују у украјинским униформама такође немају подршку јавности.
Не кажем да неће доћи до слања већег војног контигента у Украјину, али за сада постоји та политичка опрезност, констатује Ковач.
Према његовим речима, уколико би дошло до слања европских војних контингената у Украјину, Британија би могла да ангажује своје специјалне јединица авијације и поморских снага, а Пољска и Француска копнене снаге различитих родова у већем обиму.

„Не треба заборавити ни Румунију док су балтичке земље у том смислу мање значајне. Тај конфликт на простору Украјине не би сигурно могао дуго да траје, а да не постоји стратешки одговор Руске Федерације и постоји легитимно право и могућност да руске снаге могу да дејствују по стратешким циљевима у Француској, Пољској, Британији, у било којој држави која буде учествовала на значајнији начин или већим војним контигентом на простору Украјине“, сматра Ковач.