Упозорење Међународног монетарног фонда: Банкрот Америке осетиће цео свет

Ако САД не буду могле да плате дуг, то ће имати веома озбиљне последице не само по Сједињене Државе, већ и по глобалну економију. Ово је изјавила Џули Козак, директорка за комуникације Међународног монетарног фонда (ММФ).

Козак је указала да је претња за САД од немогућности извршења обавеза настала у тешком тренутку за глобалну економију. Она је позвала америчке власти да се уједине и да постигну консензус за хитно решење овог питања.

Раније је амерички председник Џо Бајден рекао да би могуће проглашење неплаћања од стране америчке владе могло да се претвори у катастрофу. Према његовим речима, у овом случају ће америчка економија запасти у дубоку рецесију, пензионерски рачуни ће бити празни, скоро 8 милиона људи ће остати без посла, а међународни углед Вашингтона ће бити нарушен. Стручњаци сматрају да би подизање горње границе јавног дуга требало би спречи овакав исход.

Међутим, републиканци и демократе још не могу да се договоре о условима такве иницијативе. Министарство финансија је упозорило да је преостало још само три недеље да се власти Сједињених Америчких Држава договоре, јер до 1. јуна земља неће имати чиме да плати своје рачуне.

„Сједињене Државе ризикују да се суоче са озбиљним последицама ако не изврше обавезе“, рекао је председник Џо Бајден после састанка са лидерима америчког Конгреса.

Шеф Беле куће је током протеклих разговора са конгресменима разговарао о могућности подизања горње границе државног дуга.

„Учесници расправе, међутим, нису успели да направе напредак по овом питању“, саопштио је после састанка председавајући Представничког дома Кевин Макарти.

Према америчком Министарству финансија, 2022. године амерички државни дуг је порастао за 1,8 билиона долара и премашио границу од 31,4 билиона долара коју су поставиле власти. Влади је почело да понестаје новца за испуњавање обавеза, а у јануару 2023. Министарство финансија је објавило хитне мере. Према последњим проценама америчког трезора, ресурс свих предузетих мера може бити потпуно исцрпљен до 1. јуна. Дакле, руководство земље има само три недеље да одлучи о плафону дуга и, сходно томе, да избегне неизвршење обавеза.

Крајем априла, републиканци су већином гласова постигли консензус око свог предлога закона о подизању границе дуга у доњем дому Конгреса. Аутори документа сагласни су да подигну летвицу за 1,5 билиона долара, али истовремено захтевају смањење буџетске потрошње за 4,8 билиона долара. Предлажу враћање у буџет непотрошених средстава за борбу против Ковида 19, поништавање отписа дугова по образовним кредитима и укидање пореских олакшица по закону за смањење инфлације.

Међутим, према мишљењу стручњака, мало је вероватно да ће иницијатива добити подршку у Сенату, који контролишу демократе. Партијски званичници на челу са Џоом Бајденом инсистирају на подизању горње границе дуга без икаквих додатних услова. С тим у вези, шеф Беле куће назвао је предлог закона који су предложили републиканци „неодрживим“.