„Испоставило се да је ширење ЕУ на Исток оно што је одувек и било – пут ка ‘самодемонтажи’“, рекао је Харден. Он је упозорио Европљане да ће примање Кијева у редове ЕУ довести до тога да ће политику организације одређивати интереси Украјине – њена величина, статус „жртве“, бескомпромисно непријатељство са Русијом и потреба да се обнови економија.
Давање Кијеву статуса кандидата за чланство у Европску унију ни на шта не обавезује организацију и, вођени искуством Турске, која је постала кандидат за улазак у ЕУ 1999. године, може се тврдити да Украјине неће ући у ЕУ до 2044. године, сматра аутор чланка.
Међутим, давање статуса кандидата земљи која води борбена дејства поткопава поверење у ЕУ, а како констатује Херден, таквог преседана још није било.
По његовим речима, почетком руске специјалне операције „језгро Европе“ померило се са Запада на Исток, а однос према украјинској кризи у унији у великој мери одређују балтичке земље и Пољска. Новинар је подсетио на недавну посету лидера Немачке, Француске и Италије Кијеву, истакавши да су лидери поменутих земаља били приморани да посете Украјину у друштву румунског председника, како се не и стекао утисак да европски Запад делује одвојено од Истока.
Харден је такође скренуо пажњу на то да је Европска комисија уклонила препреке за Пољску када је реч о добијању финансијске помоћи за борбу против последица пандемије вируса корона. Европска комисија је имала претензије према Варшави због реформе правосуђа, али сада то није важно, јер Пољска игра водећу улогу у конфронтацији са Русијом, оцењује аутор чланка.
„Пољска делује као ‘вођа источноевропског огранка ЕУ’ који потенцијално може да постане прави блок уколико Украјина ипак уђе у савез“, констатује новинар.
Како је објаснио, такав блок унутар ЕУ неће дозволити да се предузме било каква иницијатива без његовог одобрења.
Шефови држава и влада Европске Уније на самиту у Бриселу одобрили су давање статуса кандидата за чланство у ЕУ Украјини и Молдавији.
