УНХЦР: Зашто их зовемо „мигранти“? Они су избјеглице
Фото: РТРС
Избјеглица је свака особа која је приморана да напусти своју земљу због оружаног сукоба или опасности од прогона, док је мигрант неко ко је одлучио да дође у другу државу, најчешће због запослења или школовања, навео је данас УНХЦР, објашњавајући актуелне појмове који се ових дана учестало користе у медијима.
Представници УНХЦР су истовремено нагласили да држава која прими избјеглице, према њима има и одређене законске обавезе дефинисане међународним конвенцијама.
Већина људи који овог љета прелазе Средозмно море у покушају да се домогну Европе јесу избјеглице, а само мали број су мигранти, наглашава Високи комесаријат УН за избјеглице, у тексту који је данас објављен на сајту те организације.
Више од 60 милиона људи данас је присиљено да напусти пребивалиште, а покушаји хиљада људи да пређу Средоземно море у посљедње вријеме једна је од главних тема свјетских медија који неријетко погрешно користе термине и појмове мигрант и избјеглица, указује УНХЦР.
Избјеглице су, наглашава УНХЦР, заштићене међународним законима, у чијој су основи Конвенција о статусу избјеглица из 1951. године. Правни принципи које она обухвата садржани су у многим међународним, регионалним и националним прописима.
Један од основих принципа Конвенције о статусу избејглица јесте да они не могу бити враћени у земљу поријекла, уколико им су им тамо угрожени живот и слобода.
Та конвенција дефинише основне принципе заштите избјеглица и подразумијева не само забрану да они буду враћени у земље у којима им пријети опасност, него и њихово право на фер и ефикасне процедуре тражења азила, и поштовање њихових основних људских права.
То значи да свако за кога је утврђено да је избјеглица, има право да живи у достојанственим и безбједним условима, док год се за њега не нађе дугорочно рјешење.
Државе на чијој су територији избјеглице, имају обавезу да то обезбиједе, а УНХЦР у том циљу сарађује с њиховим властима којима даје неопходне савјете и подршку.
Мигранти су особе којима животи нису угрожени у земљама поријекла, нити им тамо пријети опасност од прогона. Они одлучују да оду у неку страну земљу из разних мотива, најчешће ради запослења или школовања. За разлику од избјеглица, мигранти у сваком тренутку безбједно могу да се врате у своје земље.
Мигранти подлежу искључиво законима земаља у којима се налазе, док је заштита избјеглица дефинисана и националним, и међународним прописима, и то је, објашњава УНХЦР, један од разлога због којих је веома важна разлика између та два термина, те и статуса.
Зато, закључује УНХЦР, мијешање та два термина може имати озбиљне посљедице по животе избјеглица и њихову безбједност, јер се они тако суочавају с опасношћу да им не буду поштована права загарантована међународним прописима.
