УЛТРАНАЦИОНАЛИСТИ СУ СВИ КОЈИ СУ ПРОТИВ ЕУ: Крик због донатора или Русије
Фото: Политика, Ж. Јовановић
Како се приближава дан изласка српских бирача на биралишта, тако све више сазнајемо о себи из понеких западних медија. Ако је веровати колегама који су нас приметили у финишу предизборне кампање, Србија је данас земља под снажним дејством појачаног руског утицаја, организованог криминала и ултранационалистичких десничарских снага. Да сам се јуче родио, не бих појма имао да се све наведено односи на државу која је званични кандидат за пријем у ЕУ, са многобројним медијима и невладиним организацијама које се финансирају из Европе и из САД.
„Проруска пропаганда је у пуном замаху уочи избора. Медији на српском у руском власништву пристрасно преносе догађаје као подршка групама које служе руским интересима. Проруске групе организују скупове против ЕУ и НАТО, националистички званичници критикују Запад док обећавају економску обнову заједно с ’нашом браћом Русима’, а прокремаљски тролови реагују у великом броју на сваки догађај”, наводи Асошијетед прес.
Дру Саливен, шеф америчког медијског конзорцијума ОЦЦРП (познат по пројекту „Панамски папири”), специјализованог за рад у источној Европи и на Кавказу, преко свог твитер налога коментарише текст „Чикаго трибјуна” о томе како „руски утицај расте у Србији”. „ЕУ и Русија се боре за Србију? Да ли вуку стари Титов потез? Али ми знамо да организовани криминал већ влада Србијом”, закључује оснивач ОЦЦРП-а – чувен по томе што је својевремено прогласио Путина за најнегативца године и по финансирању из америчких државних, али и Соросових фондова.
На то се готово идеално надовезује твитер-вапај другог ОЦЦРП сарадника, Стевана Дојчиновића, првог човека организације КРИК. „Помогните КРИК малом донацијом, а ми ћемо истражити имовину прве поставе будуће владе”, крикнуо је Дојчиновић на „Твитеру”. Центрирану лопту спремно је дочекао Саливен, појаснивши да ће донација КРИК-у помоћи у његовој борби против владе и новина у Србији које су под утицајем организованог криминала. Другим речима, Саливен и Дојчиновић неће се задржати само на истрази Вучићеве имовине, посла за њих биће изгледа још и више после избора.
Али, поменути текст „Чикаго трибјуна”, као и извештај америчког Асошијетед преса са врло сличним тезама, делује још драматичније. Сазнајемо да се Србија заправо враћа уназад, под скуте мајке Русије, суочена са растућим национализмом.
Тако имамо све елементе за крими заплет, неизоставан да би се у игру убациле и невидљиве мафијашке структуре. Па када се на то додају Шешељ, Орбан, Удружење руских потомака и Фонд стратешке културе, добијамо савршену медијску папазјанију, са само једним закључком: ми смо неки жешћи кримоси.
Амерички новинари наводе и истраживање Цесида, по коме само 11 одсто људи у Србији верује да је добро решење улазак у ЕУ и НАТО. Цитирају и речи социолога Јова Бакића, који уверава да је „пораст руског расположења могућ”, као и да не би био изненађен да види Вучића „после две или три године да мења своју реторику, ако види да је Русија, а не ЕУ, оно што људи желе”. Није, дакле, отклоњена „опасност” да премијер води политику у складу са оним што људи желе…
Додуше, „Чикаго трибјун”, „Асошијетед прес” и „Ројтерс” наводе да Вучић каже да ће наставити европске интеграције. Али сумња остаје. И ту опет добро дођу Путин и козаци са православним шубарама…
„Руске инвестиције у Србији су скромне у поређењу с ЕУ, али је трговинска размена у порасту и анкете показују да Срби Москву сматрају најважнијим савезником. Иако већина Срба верује да су стандарди живљења и демократије виши на Западу него у Русији – и пре би живели и радили на Западу него у Русији, јасна већина би поздравила руско војно присуство у Србији и подржала правни систем и спољну политику Москве”, наводи АП.
Србија је ових дана стављена и на црну листу снабдевача оружјем терориста који убијају по Европи. Лондонски „Економист” поручује – не питајте одакле долазе „калашњикови”. И закључује: „Одговор је често Србија, Хрватска или Бугарска”. Прича о српском оружју заправо нема много везе са Србијом, јер је повод био хапшење терористе у близини Париза, код кога су пронађени експлозив, „калашњикови” и машински пиштољ из Хрватске. Али, веза је пронађена у томе што „Србија има највећу концентрацију приватних пиштоља по глави становника у Европи”.
Британска агенција Ројтерс позабавила се детаљније порастом „српског ултранационализма”, сврставајући у ову групу све оне који се противе евроинтеграцијама. Тако се, по њима, ултранационалисти враћају у српски парламент након одсуства од неколико година, због растућег незадовољство проевропским ставовима премијера Вучића и његовом политиком штедње. Западни медији морали би ипак да се усагласе да ли је пораст српског ултранационализма проузрокован „растућим руским утицајем” или „проевропским ставовима премијера”. Или хоће да кажу да тог пораста не би било да Вучићева политика није проевропска?
Али, како онда тумачити речи бивше америчке државне Мадлен Олбрајт, која је јуче изразила забринутост због Европске уније, оценивши да се она „распада због хипернационализма”.
Кад све то знамо, онда лако можемо да замислимо Србију као земљу у којој је новинарка српске државне телевизије отпуштена због тога што је Вучићу поставила „неприкладно питање” о његовој улози у етничким чишћењима деведесетих година. Тако се бар наводи у тексту америчког магазина „Форин полиси”, који потписује извесни Бесник Пула. То што новинарка није уопште отпуштена, већ јој је смањена плата, и што је Вучић оценио срамотним овај потез директора Радио-телевизије Војводине кога поставља покрајинска власт, Бесник Пула није ни споменуо.
Да ли је онда чудно што је све више бесних због односа Запада према Србији? Ах, да, није то због Запада, то је због Вучића и Путина.
