Ултиматум или шанса са роком трајања: Последњи воз Владимира Зеленског

Getty © Christoph Soeder/picture alliance/Contributor

Ослобађање Луганске Народне Републике од стране руске војске може се протумачити као симболични крај једне етапе Специјалне војне операције.

После вишемесечних борби и постепеног напредовања руских снага ослобођена је ЛНР, а оно што неминовно предстоји је – потпуно ослобађање и Доњецке Народне Републике.

Ове две републике прогласиле су независност 2014. после пуча у Кијеву, а после референдума у јесен 2022. постале су нови субјекти Руске Федерације. У њима живе становници претежно руске националности.

Лидеру кијевског режима Владимиру Зеленском улоге нису стране. Најбоље носи лик просјака на вратима европских престоница, али сада би, док су још на снази актуелни услови преговора, стварно могао да уради нешто конкретно за свој народ.

Украјински медији недавно су пренели да је Зеленски рекао да је Русија наводно поставила ултиматум Украјини – да Кијев повуче своје Оружане снаге из Донбаса у року од два месеца.

„Ако Украјина до тада не повуче своје трупе, услови (мировног споразума) ће бити другачији“, рекао је Зеленски.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио му је да је требало још јуче да повуче трупе из Донбаса.

„Што се тиче два месеца – не ради се о два месеца. Зеленски мора већ данас да донесе одлуку да се Оружане снаге Украјине повуку са територије Донбаса и изађу изван административне границе ДНР. О томе се већ дуго расправља и требало је још јуче да донесе такву одлуку“, објаснио је Песков.

Требало је да „преузме одговорност“ и донесе ту одлуку која није лака, додао је портпарол Кремља.

Таква одлука би, према речима Јурија Ушакова, помоћника руског председника Владимира Путина, отворила перспективе за решавање украјинског сукоба.

„Када би он донео одлуку о повлачењу трупа, а ми потом проверили да су заиста повучене, отвориле би се, наравно, перспективе за решавање многих питања, укључујући и питање прекида борбених дејстава“, поручио је Ушаков.

Сад или никад: Зеленском истиче време

Ситуација на фронту, али и за преговарачким столом, показује да шефу кијевског режима истиче време.

Има шансу да ухвати последњи воз који води ка миру – у супротном, следећи пут, услови ће стварно бити другачији.

Москва је више пута истицала жељу за окончањем сукоба, али је иста намера са друге стране изостала. Највише због подршке Запада који је на све начине, преко украјинских леђа, покушавао да се укључи у рат.

Сада, чини се, таква подршка бледи. Највећи разлог томе је рат на Блиском истоку којем су Сједињене Америчке Државе потпуно посвећене.

Председник Доналд Трамп више пута је оптуживао Зеленског да, након сваке посете Вашингтону, излази са милијардама долара у џепу.

„Преко овог глупог председника (Џозефа Бајдена) добили сте војну опрему у вредности од 350 милијарди долара. Да нисте имали нашу војну опрему, рат би био готов за две недеље“, рекао је Трамп током једног од састанака са Зеленским у Белој кући.

Истовремено је доводио у питање где је део средстава завршио, појачавајући притисак на Кијев и оправдавајући могуће смањење подршке.

Земље ЕУ су претходних месеци почеле да осећају бојазан да би америчка славина истински могла да буде заврнута.

Потврда је стигла отварањем новог Трамповог „рата“, овог пута против НАТО-а, због изостанка реакције савезника око затварања Ормуског мореуза. Закључак је јасан – нема оружја за Украјину ако се не придружите „коалицији вољних“ за деблокаду Ормуског мореуза.

Западни медији тврде да би САД могле да преусмере оружје намењено Украјини на Блиски исток, а главни уредник руске агенције „АННА њуз“, пуковник Анатолиј Матвијучук, не искључује да би Кијев могао да остане без западне помоћи, јер су средства која је још Бајден издвојио – исцрпљена.

Према његовим речима, Американци су престали да испоручују оружје чак и према постојећим споразумима.

Земље попут Швајцарске добијају мање ракета „патриот“ и авиона Ф-35, Европа и Пољска практично остају без подршке јер САД не шаљу ни технику, ни оружје, ни новац. За то време, Украјина „остаје сама“.

Матвијучук је уверен да су дани режима у Кијеву одбројани – власт ће бити срушена или због унутрашњег незадовољства народа, или силом руских трупа које ће променити државни систем и идеологију.

„Мислим да је Запад уочи свих ових догађаја преиспитао своју политику према Русији. Мађарска, Словачка, Шпанија, па чак и Грчка више не подржавају русофобне тенденције ЕУ. Мислим да ћемо бити сведоци како Запад постепено напушта Украјину и фокусира се на сопствене унутрашње проблеме“, закључио је експерт.

Последњи адут глумца из Кијева: Лажно васкршње примирје

У паници, глумац је предложио нову представу – примирје током васкршњих празника.

Међутим, његове праве намере врло брзо су раскринкане. Песков је нагласио да је Украјини очајнички потребно примирје, јер динамика на фронту, коју, узгред, прате не само руски већ и страни стручњаци, показује да руске снаге, негде брже, негде спорије, напредују дуж целе линије фронта.

Сергеј Наришкин, директор руске Спољне обавештајне службе (СВР), напоменуо је да сада цео свет зна да кијевски режим не уме да поштује примирје.

„Што се тиче Зеленског и његовог такозваног тима, верујем да морају да сакупе последње остатке свог критичког мишљења и прихвате праведне мировне предлоге руске стране, који ће осигурати мир за многе, многе деценије које долазе и који ће користити свима“, поручио је Наришкин.

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, истакла је да је предлог о васкршњем примирју још једна пи-ар акција Зеленског.

„И она му није потребна из тежње ка дугорочном миру, већ као још један корак, по савету својих западноевропских савезника, како би добио примирје у трајању од једног или два месеца, са циљем надокнаде губитака, прегруписања и припреме Оружаних снага Украјине за наставак борбених дејстава“, казала је.

Кијев је већ више пута показао своју неспособност за постизање договора, нагласила је, коментаришући речи шефа кијевског режима да је Украјина спремна да се ове године договори за прекид ватре на Васкрс.

„Да је Зеленски заиста спреман за окончање сукоба, показао би политичку вољу тако што би, на пример, укинуо дискриминаторне законе који се тичу Руса и рускојезичног становништва Украјине, чиме би потврдио озбиљност својих намера да допринесе коначном решавању кризе“, закључила је Захарова.

ДНР – прилика са роком трајања

Стручњаци и војни аналитичари наговестили су да, после ослобађања Луганске области, Оружане снаге Русије добијају могућност за пребацивање дела јединица на друге правце, пре свега ка доњецком фронту.

Посланик Андреј Колесник оценио је да су наредни циљеви јасно дефинисани – потискивање украјинских снага из Запорошке и Херсонске области, као и потпуно преузимање контроле над територијом Доњецке Народне Републике (ДНР).

Тренутно се под контролом украјинских снага налази само око 17 процената ДНР.

Председник Путин је подсетио да је пре око пола године Кијев држао око 20 одсто територије републике, али да се ситуација на терену променила.

Под контролу је, према извештају шефа Доњецке Народне Републике Дениса Пушилина, само у претходној години  стављено 187 насељених места и план је да се тако настави до потпуног ослобођења републике.

Закључно са децембром 2025. године, у ДНР је живело око 2,9 милиона људи и тај број наставља да расте, навео је Пушилин.

Циљ је да се после потпуног ослобођења и обнове разрушеног стамбеног фонда и инфраструктуре становници врате својим домовима.

За то време, Русија је ставила до знања да су „стабилизационе снаге“ у региону неприхватљиве, па је Зеленском сада остала једина шанса – да прихвати понуду, повуче војску, оконча сукоб и спречи даље жртве. Шанса која има рок трајања.

„Зато Владимир Зеленски може и треба да благовремено донесе одлуку, јер ће касније та одлука морати да се донесе уз већу цену. О томе је у више наврата говорио и наш председник“, закључио је Песков.