Европски званичници незадовољни су контраофанзивом украјинске војске и запањени одбрамбеном тактиком генерала Сергеја Суровикина. Бивши шеф спољне обавештајне службе Естоније Рајнер Сакс повезао је неуспех украјинске војске с великим бројем одбрамбених инсталација и надмоћи Руске Федерације у ваздуху.
„Русија сматра да је врло важно да држи јужни део фронта, зато је тамо изграђен велики број одбрамбених линија. Украјина је покушавала да пробије руску линију одбране на три места, али не баш енергичним маневрима јединицама“, сматра Сакс.
До „линије Суровикина“ Украјинци нису стигли
Русија је изградила неколико линија одбране на јужном делу СВО, најјача је трећа, тзв. „линија Суровикина“, до које украјинска војска није ни стигла, каже бивши министар безбедности Доњецке НР Андреј Пинчук.
Занимљиво је да су термин „линија Суровикина“ увели западни медији још крајем 2022. Тако је описао одбрамбене инсталације „Дејли мирор“ указујући на велике проблеме с којима ће се суочити украјинска војска ако покуша да их пробије.
Тема „линије Суровикина“ отворила се након што су се украјинске снаге суочиле са реалношћу – као да нису хтели да примете шта је Русија радила у последњих осам или девет месеци од доласка генерала Суровикина за команданта Здружених снага Русије у Украјини, каже за Спутњик уредник у „Политици“ Бојан Билбија.
Билбија подсећа да је Суровикин при преузимању дужности предао рапорт председнику Путину и највишим званичницима где је рекао да ће максимално смањити линију фронта, да би се она могла најбоље бранити.
Линија одбране тренутно је дугачка око 900 километара, смањена је за око 200 километара у односу на ону од пре осам или девет месеци. Херсон је „предат“ Украјини да би се оно што не може да се брани или што би се бранило уз велике губитке уклонило из плана одбране а да би се максимално економично бранило оно што може и мора да се брани.
Украјинци се саплели на првом кораку
„Линија Суровикина“ се састоји од три слоја. На првој линији се, објашњава Билбија, налазе руске, релативно малобројне, лагано опремљене и високо мобилне снаге које су позициониране у неким селима и мањим местима које су руске снаге заузимале претходних месеци. Те снаге су се опремиле за први удар противника са задатком да га донекле успоре и омекшају оштрицу напада.
„Али пре свега да би са лица места из највеће близине кориговали артиљеријску ватру и дејства авијације. Дакле, да би могли врло прецизно да наводе ватру која би требало да отупи највећу оштрицу украјинских снага. И ту су се Украјинци већ саплели на првом кораку јер су та дејства, пре свега ваздушних снага, била изузетно разорна и укључивала су дронове и Лансет системе који су се заиста у овом рату показали као веома ефикасни зато што су економични и јефтини, а могу да нанесу огромну штету јер су тачкасто ударали по стотинама украјинских и западних тенкова, оклопних возила и свега осталог.“
Кад тај задатак извршен, те мобиилне и релативно лако опремљене руске снаге прелазе на другу, унапред припремљену линију која такође није предвиђена да се брани трајно већ да такође послужи као једна тампон зона, односно припрема за дочек на главну, трећу линију одбране, додаје Билбија.
„Успех“ Зеленског – заузимање небрањених села
Намена друге одбрамбене линије ја да успори пробој украјинских снага, да их још више омекша и деморалише и да прецизно наводи ватру на Украјинце, објашњава Билбија и додаје да је Суровикин практично на свим деловима фронта припремио те привремене линије које се реално не бране до краја, већ дотле докле је то могуће то чинити без великих губитака.
„Кад и друга линија изврши своју сврху, руске снаге само прођу кроз ту трећу главну, одбрамбену ‘линију Суровикина’ и придруже се својим саборцима који се налазе иза ње. Читава та линија која се састоји из та три слоја понегде је и 30 километара дубока. Украјинци једва да су успели понегде да пробију тај први, најједноставнији део јер су углавном већ били уништени на том кораку. То су та села о којима Влодимир Зеленски говори као о некаквом успеху. Заправо, успели су да заузму нека села која се нису реално бранила већ су само служила да се купи одређено време и да главне руске снаге које не могу бити распоређене свуда на линији од 900 километара, имају доста времена да се прегрупишу и процене где иде главна песница украјинских удара и да их дочекају иза треће линије фортификације,“ истиче наш саговорник.
Украјинци су до сада, подсећа он, само понегде пробили прву линију и заузели до највише 15 километара, али су се лоше провели на минским пољима иза те линије.
А иза мноштва минских поља налазе се, каже даље Билбија, противтенковски ровови, иза њих противтенковске фортификације које се брзо граде а које тенкови јако тешко пробијају. Тек иза њих стоје главне артиљеријске линије, утврђене тачке са лаганом артиљеријом и тешким митраљезима, а иза њих је тешка артиљерија.
Ни јаче армије од украјинске не би пробиле руску одбрану
Тек иза њих су пешадијске трупе и ту су Британци апсолутно у праву кад кажу да је украјинска контраофанзива апсолутно немогућа мисија и да веће силе од Украјине не би пробиле одбрамбену линију на фронту, сматра Билбија.
Тим пре, како истиче, што су украјинске снаге разбијене, смањене и деморалисане и немају више врсту наоружања на коју су навикле, већ све више користе западно оружје а нису сви прошли обуке по НАТО земљама – зато и свакодневно Украјинци остају без више комада скупе западне технике у бесмисленим нападима.
„Мислим да је и њима у Кијеву јасно да та контраофанзива која је најављивана толико дуго и која траје већ неколико недеља тешко да може да оствари било који од постављених циљева и задатака. Заиста би била научна фантастика да успеју да на овај начин, како се сад одвија та њихова контраофанзива, преломе ток рата, да заузму Крим или стигну до Москве. То је апсолутно незамисливо и најбоље за њих је да што пре приступе мировним преговорима“, закључио је Билбија.
