Украјина је у праву – њени хероји не умиру, већ капитулирају – чека их Доњецки Нирнберг
fakti.org
УКРАЈИНА већ осам година узастопно уверава своју јавност да њени хероји, поготово припадници неонацистичког пука „Азов“, „не умиру“.
Уистину, не умиру – масовно се предају, дижу руке увис. Без постављања било каквих „часних услова“. Класична капитулација.
Већ их се предало преко 1000. И, то ће се наставити – све до 2.500…
Тако ће свој пут неславно завршити украјинска војна елита.
New York Times се и овим поводом срозао до нивоа агитпропа америчких марионета у Кијеву, објавивши: Украјина је завршила бојеву мисију у Мариупољу, а њени војници су евакуисани, што је означило и завршетак борби унутар металуршког комбината „Азовстаљ“…
А ево како је све оценио познати московски војни репортер и експерт Владислав Шуригин:
„Командант „Азов“ Денис Прокопенко, без оружја, без панцира, без еполета и било каквих обележја, патетично је на мешавини чешко-пољско-циганско-мађарско-украјинског језика, мове коју половина Украјинаца не разуме, уочи предаје се огласио конфузним и нервозним „сумњама“ о „одговорности“, „критичким размишљањем“ о свему, о „плану Б“ и гомили друге ствари. На крају је рекао: „Да би спасио животе, цео гарнизон Мариупољ испуњава одобрену одлуку високе војне команде и нада се подршци украјинског народа…“
Многи припадници „Азова” ће, захваљујући капитулацији, остати живи, а то је страшан ударац легенди о гвозденом „Азову”. То је за срамоту и презир. Јер, „Азов“ је био елитна гарда бандеровског Кијева. Најелитнија елита! На њега су се увек равнали и угледали, служити у њему је било посебно почасно. „Азов” је био нека врста „лајт СС” бандеровске Украјине. Био је то читав покрет са својим култом, симболима и догмама, чак и са својим „вјерују“.
Неславни крај „Азова“, са срамном предајом у Мариупољу, у којем му је био штаб, потпуни је крах читавог култа.
Сада његове припаднике чекају саслушања, многе и – хапшења.
Сада ће се патетично и цинично борити за сваки за свој живот, цинкарећи своје команданте, одричући се од почињених злочина, тражећи милост и поштеду. Јер, чекају их јавна суђења, на којима ће морати да погледају у очи људима које су мучили и понижавали. И у томе има неке врхунске правде! Биће то Доњецки Нирнберг“.
