Мишел Уелбек, славни и контроверзни француски књижевник, изазвао је гнев својим предвиђањима да би „домаћи“ Французи ускоро могли да се наоружају против области „под исламском контролом“.

Да ли је Мишел Уелбек, омиљени „лош дечко“ француске књижевности, постао апологета крајње десничарског тероризма, пита се портал Политико.

У интервјуу за специјализовани часопис крајем прошле године, Уелбек је предвидео да ће „домаћи“ Французи ускоро узети оружје и „пружити отпор“ муслиманима у областима „под исламском контролом“.

– Биће бомбардовања и пуцњаве у џамијама, у кафићима које посећују муслимани. Другим речима, преокренуће се Батаклан – рекао је он, мислећи на париску концертну дворану у којој су терористи ИСИС-а убили десетине грађана 13. новембра 2015. године.

Чак и по Уелбековим провокативним стандардима, ова изјава је прешла границе. Идући много даље од његове уобичајене критике религије (његова прва велика контроверза била је када је ислам назвао „најглупљом религијом“ 2001. године) некима се чини да је коментар о „чиновима отпора“ знак подршке актима насиља над муслиманима.

Реакција у Француској била је брза и широка. Поред неколико муслиманских организација које су најавиле да ће тужити Уелбека за подстицање расне мржње, министар правде Ерик Дипон-Морети је рекао да су његови коментари „неприхватљиви“ јер су „створили мржњу“ и „ишли против његових вредности“.

Чак је и председник крајње десничарске странке Национални фронт Марин ле Пен Џордан Бардела одбио да брани Уелбека, називајући његове коментаре „претераним“.

Питање за многе људе који су читали Уелбекове књиге је: да ли он заиста верује да акти насиља над муслиманима представљају „чинове отпора“? И шире, да ли треба да се суочи са последицама – или коментаре треба посматрати као облик уметничког изражавања, речи креативног мајстора који има право да има ставове, колико год били екстремни, о свету?

Деценијама, овај бивши државни службеник је заузимао јединствену позицију у француском друштву као „grand ecrivain“ — један од еминентних писаца у земљи са међународном репутацијом. Награђен престижном Гонкуровом књижевном наградом, Уелбек ужива онакво поштовање које је некада пружано песницима лауреатима и великим писцима у другим земљама.

Његове изјаве скоро увек постају вести. Године 2020, када је Француска била закључана због пандемије COVID-19, Уелебек се појавио и изјавио да ће – супротно ономе што су многи људи говорили – све бити „потпуно исто“ након пандемије, само мало горе.

Та врста мртвог цинизма, оно што би многи видели као противотров америчком идеализму, донела му је следбенике широм света. Али у протеклој деценији, Уелбекови романи добијају све више стварни, политички смисао. Његова књига „Submission“ из 2015. замишља исламску странку која преузима власт у Француској након аката домаћег тероризма. Ако је и било сумње у то како аутор гледа на такву перспективу, он их је распршио у бројним интервјуима, удвостручујући антиисламски садржај својих књига.

Ипак, кроз сву галаму, због његових антиисламских коментара или хвале секс туризма, аутор се никада није суочио са великим негодовањем француског књижевног естаблишмента, или било чим што би личило на „отказивање“.

Интервју у Front Populaire-у означио је нови велики успех за Уелбека. Поред коментара о антиисламском терору, аутор је прокоментарисао теорију завере Велике замене — према којој муслимани расељавају и мењају беле људе на Западу — рекавши да то „није теорија, већ чињеница“.

Он је додао: „Наша једина нада за опстанак била би да превласт белаца постане ‘тренд’ у Сједињеним Државама“.

Након свог интервјуа, Уелбек је покушао је да ограничи штету. Након састанка са ректором Велике џамије у Паризу, који му је запретио да ће га тужити због коментара, он је рекао да ће „разјаснити“ своје коментаре.

Али објашњења које је објавио часопис Le Point остављају његову мисао о „актовима отпора“ нетакнутом. Уместо тога, Уелбек покушава да објасни цео параграф у више хипотетичких термина, и каже да таква подручја „под исламском контролом“ тренутно нису реалност, јер полиција још увек може да уђе у насеља са великим бројем имиграната.

То је далеко од промене мишљења или извињења. Француски књижевни свет до сада је углавном ћутао о овој афери.

Насловна фотографија: AFP/Eduardo Munoz Alvarez

Извор Политико, 17. јануар 2023./Вечерње новости, 18. јануар 2023.