Утицајни чланови и сарадници НВО „Акција за демократију“ открили су да Џорџ Сорош стоји иза ове организације чије су активности усмерене против лидера који не прихватају глобалистичку агенду, а која би можда, могла да се умеша и у прилике у Србији.
Снимке разговора ових утицајних појединаца, од врховног команданта НАТО-а за време агресије на СРЈ Веслија Кларка до удовице Ричарда Холбрука, на Иксу су објављени на налогу „Мага бејб“ („MAGA babe“).
На сајту „Акције за демократију“ наводи се да је циљ ове организације идентификовање „кључних подељених држава“ у којима је демократија наводно у опасности од ауторитарних снага, зарад „финансирања важних кампања мобилизације, а затим усмеравања ресурса директно ка активистима и организацијама на линији фронта“.
„Ми се заправо не стидимо од критиковања ауторитарних лидера као што су Болсонаро у Бразилу, Орбан у Мађарској, Качињски у Пољској. Подржавамо цивилне организације на терену које су веома често прилично критичне према овим државним актерима“, каже извршни директор ове НВО Давид Корањи у једном од видео записа, преноси „Јуропијан конзерватив“.
Корањи, као и благајник „Акције за демократију“ Крис Марошеги, чланови су Европског савета за спољне односе, тинк-тенка који је настао захваљујући новцу из Сорошеве Фондације за отворено друштво.
Корањи је истакао да његова организација „никада не би (отворено) рекла“ да ће директно помоћи опозицију, али да је, имајући у виду вредности организација које су одабране за финансирање, „прилично очигледно да ће на крају … вероватно ићи на руку опозицији“.
Иако је „Акција за демократију“ активна широм света, тренутно је фокусирана на Централну и Источну Европу, а посебно Пољску, Мађарску и Словачку.
Удовица Ричарда Холбрука, Кати Мартон, је у интервјуу снимљеном средином 2023. године рекла да је та НВО тада „много труда улагала у Пољску“, додавши да су били „заиста критични“ избори на којима је конзервативну партију Право и правда, иако су освојили највише гласова, збацила либерална коалиција.
Корањи је, са друге стране, открио да је „Акција за демократију“ пре избора у Пољској финансирала дванаест НВО како би мобилисала младе и жене да гласају. Додао је да се спрема да учини исто против националистичке владе Роберта Фица у Словачкој, али и да то исто раде у Мађарској против Виктора Орбана још од избора 2022. године, „са, нажалост, ограниченим успехом“.
Осим финансирања локалних невладиних организација, „Акција за демократију“ се такође бави лобирањем у Вашингтону и Бриселу, па чак и сарађује са америчким медијима како би „укаљала репутацију“ премијера Орбана и других у очима америчке публике, напомиње „Јуропијан конзерватив“.
Сви трагови воде до Сороша
У објављеним снимцима више саговорника отворено тврди да је Џорџ Сорош највећи донатор те организације, и да стога има највећи утицај на њено деловање, иако „Акција за демократију“ званично тврди да само повезује локалне актере цивилног друштва са међународним донаторима до којих иначе не би могли да допру.
„Наше финансије долазе од неких продемократских (актера) — вероватно можете замислити ко су“, рекла је Мартон. Када је неименовани новинар питао да ли мисли на Сороша, она је одговорила: „Да… Немојте то ни да изговарате“.
Политички консултант ове НВО Ерик Кох је оценио да „Акција за демократију“ има „једног или два веома значајна донора… Мислим да обоје знамо о коме говорим“, додао је он, одговоривши потврдно на питање да ли мисли на Сороша.
Корањи, који опрезно каже да не може „потврдити или порећи да нас (Сорош) финансира“, истиче да је највећим донорима дозвољено да диктирају „приоритете, предмете деловања и програме“ на које ће новац бити потрошен, те да су наменили 80 одсто својих донација за веома специфичне циљеве у одабраним земљама.
У четвртом видео запису, генерал НАТО у пензији Весли Кларк каже да га је Кати Мартон упослила како би помогао „Акцији за демократију“ на основу свог искуства из Хладног рата.
Кларк у видеу каже да је историја његовог односа са Сорошем дуга, и да је са њим блиско сарађивао 2014. године током мајданских протеста у Украјини.
Кларк каже да није влада САД та која стоји иза „Акције за демократију“ и сличних НВО у Европи, већ „појединци који се мешају у изборе у другим земљама“, додавши да „нико није као Џорџ“ када је у питању Централна Европа.
„Он је финансирао напоре у Босни. Он је финансирао напоре у Мађарској, зато га Виктор Орбан мрзи“, рекао је Кларк и додао да има смисла да Орбан не пристаје да амерички предузетник „контролише политику у Мађарској“.
Да ли је Србија (већ) на реду?
Поред блискости председника Александра Вучића са Виктором Орбаном, али и чињенице да се Србија налази у геополитичком терену који је, према овим снимцима, у посебном фокусу Сороша и ове НВО у последње време, постоје конкретније индикације да би „Акција за демократију“ и овде могла да се меша (ако то већ није урадила).
Професор на Оксфорду и члан саветничког одбора „Акције за демократију“ Тимоти Гартон Еш је у колумни за „Гардијан“ на лето 2022. године, у којем је пропагирао чланство Украјине у ЕУ, такође ламентирао што је у Србији „подршка за чланство опала са 70 на 37 процената“, као и да би „локалне елите у осталим земљама могле закључити да им је жонглирање између Европе, Кине и Русије најбоља опција, онако како то сада чини председник Србије Александар Вучић“.