Традиционална манифестација Дана победе ове године 9. маја неће бити одржана у Летонији јер се, речима градоначелника Риге, овај празник претвара у прославу империјализма те га, у околностима руске војне операције у Украјини, треба преименовати у Дан смрти. Истовремено, додао је, цео свет 8. маја поштује сећање на погинуле у Другом светском рату.
У славу нацизма: Како је у Летонији Дан победе проглашен Даном смрти?
© Sputnik
Забрана прославе Дана победе 9. маја у Летонији, због „крви невиних у Украјини“, може се тумачити само у контексту улоге летонских СС дивизија у Другом светском рату. Да ли се кључ за разумевање ове одлуке крије у – Освејској трагедији?
Чињеницу да се 8. маја у Летонији традиционално одаје пошта Рудолфу Лангеу, другом човеку летонског добровољачког СС легиона основаног 1943. године- градоначелник је прећутао.
Прећутани логор смрти
Забрана прославе 9. маја има један циљ- да се настави скривање истине о учешћу бројних Летонаца на страни нацистичке Немачке и да се летонски СС-овци убијени од стране Црвене армије представе за жртве а њихови гробови послуже као места окупљања младих Летонаца што је ништа друго него слављење нацизма, тврди професор права Зоран Чворовић.
Он каже да велики број Летонаца избегава да се суочи са историјском истином да су летонски СС-овци организовали један од већих логора смрти Саласпилс у коме је смрт нашло на хиљаду Јевреја, Рома, Руса и Белоруса.
„На месту тог логора летонске власти су 2007. године започеле изградњу викенд насеља Сунчано село предвиђајући да се на другом делу територије подигне Музеј Совјетској окупацији. То је несуочавања са прошлошћу“.
Хиљаде убијених и спаљених
О томе најречитије говори, каже Чворовић, Освејска трагедија- операција која се одиграла у периоду од фебруара до априла 1943. године а која је имала за циљ да потпуно неутралише зону од 40 километара уз границу Летоније према Белорусији и Русији.
„Тада су украјинске летонске и литванске чете, у оквиру немачких казнених јединица, убиле или спалиле више од 1.000 људи међу којима и много деце, а потпуно уништиле 158 руских и белоруских насеља“.
Политика лажних симетрија
Правдање одлуке о забрани 9. маја забраном свечане шетње која се годинама одржавала у Риги у част легионара 15. и 19. СС дивизије, по мишљењу Чворовића само је последица политике лажне симетрије између комунистичког СССР и нацистичке Немачке на којој већ годинама уназад инсистирају не само прибалтичке републике већ и Савет Европе.
„Таква симетрија служи само скривању историјских чињеница а скривање историјских чињеница у служби је рехабилитације нацизма у свим прибалтичким републикама па и у Летонији“
Нацизам и фашизам нису били инцидент
Историчар Милош Ковић у контексту одлуке летонских власти о забрани 9. маја, каже да се са данашње историјске дистанце боље разуме Други светски рат.
„Сада је јасно да нацизам и фашизам нису били инцидент у историји Европе. Сведочимо феномен њихове обнове и то пре свега у земљама које нису прошле процес денацификације. Данас после свих пацовских канала и спасавања ратних злочинаца које су спроводиле обавештајне службе САД и Велике Британије у сарадњи са Ватиканом видимо подршку политичког Запада отворено нацистичким покретима“, каже Ковић и додаје да је русофобија најприсутнија у земљама чије су политичке елите некада дочекивале нацисте као ослободиоце.
О предлогу да размисли Брисел
Истовремено, постоје народи, каже, који нису имали СС дивизије, који нису учествовали у инвазији на Русију и који и дан данас трпе велики притисак. Срби су, сматра, један од тих народа .
Када је реч о предлогу који долази са Балтика да се Дан победе назове Даном смрти, Ковић оцењује да је упутно да о њему размисли Брисел, јер, како каже, уједињење Европе и ствaрање ЕУ је стварно био смртни час за неке народе, пре свега Србе.
„Договори и преговори у Мастрихту и Бриселу плаћени су жртвама Срба али и Руса само што се о руским жртвама и и асимилацији руског народа у балтичким државама није много знало. Деведесете и прва деценија 21. века биле су године трпљења. Најновији догађаји показују да историја не пролази и да се варају они који мисле да могу да сакрију страдање српског и руског народа“.
Западна Европа- део пројекта афирмације нацизма
Данас када Европа благонаклоно гледа на забрану Дана победе и када су јој режими који афирмишу нацизам у прибалтику и Украјини главни савезници јасно је, каже Чворовић, да је и Западна Европа део пројекта реафирмације нацизма не због самог нацизма већ због потребе да се злоупотреби историја за обрачун са руском државом и руским народом.
„Уосталом не заборавимо да је чувени енглески историчар Арнолд Тојнби признао после Другог светског рата да је за једног Енглеза рат са Хитлеровом Немачком био много више братоубилачки него што би то био рат са Стаљиновом Русијом“, закључује Чворовић.
rs.sputniknews.com, Наташа Јовановић
